Odrastao je u Beogradu, ali je asfalt zamenio poljskim putem – Marko je uvek želeo da bude ratar

Sa diplomom veterinarskog tehničara, iz prestonice je pre sedam godina došao da živi na selu. Na imanju gde je uglavnom provodio školske raspuste, Marko gaji 50 krava i obrađuje 40 hektara zemlje.

"Svakog dana ustajem u četiri sata ujutru, ovaj posao zahteva da ste angažovani 365 dana, 24 sata dežurstva. Volim ovaj posao, volim rad sa životinjama, i volim rad uopšte na selu. I ratarenje mi je opsesija velika. Uvek mi je bila želja da budem poljoprivrednik", rekao je Marko Pujić.

Marko je nastavio posao koji je pre pola veka počeo njegov deda. Na porodičnoj farmi dve generacije složno rade, i svakog dana isporuče 1.000 litara mleka.

"Ne bi ni radio ovo da se nije on vratio, ja bih to odavno napustio, nego srećom vratio se, hvala Bogu, napreduje, ja mu malo pomažem i tako ide. Slažemo se kô dva brata u najbolje vreme, ne može bolje", kaže Stevan Lukić. 

Student strukovne veterine, na selu je usavršio i popravku poljoprivrednih mašina.

Marko Pujić je rekao da je imao malo predznanje oko mašina.

"Volim to. Od malih nogu sam zavoleo traktore, što se kaže, više sam bio na točkovima nego u cipelama. Uz pomoć dedinu, on ima lepo predznanje, i nekoliko prijatelja koji su po profesiji auto-mehaničari, uz njih sam naučio dosta", ispričao je Pujić.

Odrastao je na beogradskom asfaltu, a do kuće u Subotici dolazi poljskim putem.

Markova želja je da unapredi proizvodnju, a dedina da se dvadesetšestogodinji unuk što pre oženi.