Pogledi na 27. mart – 80 godina kasnije

Težak, ali ispravan put koji je Kraljevinu Jugoslaviju uveo u rat – tako se osam decenija kasnije govori o 27. martu. Taj datum je u istoriju upisan kao dan kada su gradovima širom Srbije održane masovne demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Vojnim udarom svrgnuti su knez Pavle Karađorđević i Vlada Cvetković-Maček. Na presto je doveden maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević i formirana Vlada koju je predvodio general Dušan Simović.

Potpis u bečkom dvorcu Belvedere izazvao je potres na dvoru u Kraljevini Jugoslaviji i nemire širom zemlje. Dva dana nakon što je predsednik Vlade Dragiša Cvetković Jugoslaviju priključio Trojnom paktu, usledili su događaji koji će promeniti tok istorije.

"Ono što je nesporno jeste činjenica da je srpski narod tog dana jasno se izjasio u pogledu fašizma", navodi Aleksandar Životić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

"Iako je to bi dan narodog bunta, revolta, narodne demokratije, on se završio tragično ulaskom kraljevine Jugoslavije u Drugi svetski rat", kaže Bojan Dimitrijević sa Instituta za savremenu istoriju.

U njemu je dobar deo Evrope već učestovao, a Jugoslavija bila okružena državama koje su se priklonile Hitleru. Koliko je vođi nacističke Nemačke bilo važno da privoli i Jugoslaviju pokazuju ustupci koje joj je obećao – da će poštovati njen teritorijalni integritet i da preko njene teritorije neće prelaziti trupe sila Osovine.

"Ja verujem da nije bilo 27. marta da bi Jugoslavija bila pošteđena bar za neku godinu ulaska u rat i verovatno ne bi se dešavale takve stravične stvari kao što je stvaranje NDH i progon Srba na teritorijama van Srbije. Sa današnje prespektive od 80 godina verovatno da je izbor 25. marta bio mudriji, da je ostanak u Trojnom paktu verovatno bio spasonosniji bar za neko vreme, a da li bi ga Hitler poštovao do kraja rata – pitanje je", smatra Dimitrijević.

Srbi se snažno protivili fašizmu

Bez dileme istoričari odgovaraju na pitanje o stavu srpskog korpusa u kraljevini koji se, kažu, jasno protivio fašizmu ali i samoj Nemačkoj.

"Većinsko raspoloženje srpskog naroda je bilo dakle prouzrokovano spoljnopolitičkim razlozima, ali i unutrašnjepolitičkim razlozima. Pre svega prirodom samog režima, politikom kneza Pavla i vlade, političkim nezadovoljstvom ali i ozbiljnim socijalnim nezadovoljstvom koje je postojalo u zemlji. Praktično to je trenutak kada je izbilo na površinu sve što se taložilo dve decenije u kraljevini", navodi Životić.

Ti problemi stali su u jednu parolu – Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!

"Svi koji su veorvali da kraljevina može da se suprotstavi Nemcma i svi oni koji su imali patriotski naboj, a tog dana je to uglavnom bilo ne samo u Beogradu nego i celoj Srbiji", ističe Dimitrijević.

Kakva je uloga Britanaca

Da li je puč bi spontan ili su ga pomogle britanske službe, raspravlja se i osam decenija kasnije. Iako ne odbacuju strani faktor, istoričari veruju da nije bio odlučujući.

"To bi na neki način bilo i poprilično omalovažavanje srpskog naroda. Vidite kolika je masa izašla, kakvo je bilo raspoloženje naroda, kakvo je bilo rapsoloženje vojske, ali i SPC, to vam jasno govori o tome kako se gledalo na aktuelna dešavanja u tom trenutku", kaže Životić.

Dešavanja iz ratom zahvaćene Evrope prelila su se u Jugoslaviju ubrzo – deset dana od demostracija nacistička Nemačka je bombardovala je Beograd.