Šta donosi zakon o istopolnim zajednicama

Srbija će, sada je već izvesno, uskoro dobiti Zakon o istopolnim zajednicama. Njegovo usvajanje očekuje se tokom prolećnog zasedanja Parlamenta. Time bi istopolni parovi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nisu mogli da ostvare, poput prava na podelu imovine ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti.

Bilo da žive u braku, bilo u vanbračnoj zajednici, muškarci i žene u Srbiji ostvaruju ista prava kada je npr. reč o nasledstvu u slučaju smrti ili podeli imovine. To, međutim, ne važi i za istopolne parove koji žive u zajednici.

"Realnost je da mi danas ne možemo da posetimo svoje partnerke u bolnici kada su bolesni tj. potrebna nam je specijalna dozvola. Ne možemo da ostvarimo pravo na izdržavanje u slučaju nezaposlneosti ili sprečenosti na radu. Eto, to su neke tehničke stvari koje bi nama omogućile da živimo dostojanstvenije", navodi Dragoslava Barzut, aktivistkinja "Da se zna".

To bi trebalo da im omogući Zakon o istopolnim zajednicama. Ministarka za ljudska i manjinska prava kaže da je ljudskopravaški i antidiskriminacioni.

"Grupa posebne seksualne orijentacije jeste manjinska grupa. Oduvek su živeli sa nama i negde do 10 posto stanovnistva su takvi ljudi u Srbiji i ovaj zakon kaže da više niko ne sme da vas maltretira, bije, omalovažava, kažnjava zato što imate neko lično svojstvo. Niko drugi sem njih neće živeti u tim istopolnim zajednicama, a kome se to ne sviđa kao ideja, ne mora da živi u istopolnoj zajednici, ima izbor", naglašava ministarka Gordana Čomić.

Koje su poruke Crkve

Iako je oko zakona uglavnom postignuta politička saglasnost, važan je i glas crkve. A ona ima jasan stav, prema rečima patrijarha, definisan još u Starom zavetu.

"Mogu da razumem i ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije, da imaju bezbroj administarativnih problema, izazova, pritisaka i da imaju potrebu da regulišu svoj status. Mnoge zemlje EU, uključujući i Hrvatsku, su, kada je reč o crkvi, imali priliku da čuju i taj stav, zapravo veru crkve u to da je brak zajednica muškarca i žene i da je porodica zajednica majke, oca i dece. I u tom smislu, dakle, kada je reč o eventualnom zakonu, naravno da mi ne možemo da budemo za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao što je zajednica muškarca i žene", poručuje patrijarh srpski Porfirije.

Stavovi javnosti

Donošenje Zakona je i očekivanje Brisela na putu ka članstvu u Uniji. Deo javnosti u Srbiji i dalje smatra da bi priznavanje istopolnih zajednica urušilo temelje tradicionalne porodice.

"Ohrabrujuće je razumevanje vrhovnog poglavara naše crkve i njegovo razumevanje realnosti i stvarnosti i spremnosti da se razmišlja izvan kanonskih i dogmatskih okvira jer valja razumeti stvari, jer upravo registracija istopolnih zajednica nikako ne podrazumeva urušavanje tradicionalnih vrednosti, jer zašto bi rešavanje imovinskih i drugih problema neka dva ljudska bića ugrozilo bilo kakve naše tradiciobnalne vrednosti", smatra Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Mnoge evropske države zakonom su priznale istopolne zajednice. U našem regionu to su učinile Hrvatska i Crna Gora.

Mađarska, Bugarska, Poljska i Slovačka, iako članice Unije, još nemaju takav propis. U nekim državama homoseksulane osobe i dalje su žrtve političkog progona, pa čak i ubistava.