Klimatolog objašnjava: Godinama smo daleko od čistijeg vazduha, da li nas maske štite od zagađenja

Proteklih dana kvalitet vazduha u Beogradu i drugim gradovima Srbije bio je veoma loš što se moglo videti i golim okom. Klimatolog Vladimir Đurđević savetuje građanima da u tim prilikama svedu aktivnosti na otvorenom na najmanju moguću meru. Do čistijeg vazduha, prema Đuđeviću, najranije se može doći tek kroz nekoliko godina, ukoliko bi energetski sektor i industrija počeli sa uvođenjem modernih sistema za prečišćavanje zagađujućih materija.

Prema posledinjim podacima sajt "Ervižual", kaže da je vazduh u Beogradu umereno zagađen, dok je za "Beoeko" dobar.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da "Beoeko" i Agencija za zaštitu životne sredine ne koriste iste termine kao "Ervižual". Ono što je na "Ervižualu" umreno zagađeno, kod nas je prihvatljivo.

Ipak, naglašava, kada se detaljnije pročita šta se pod "prihvatljivom" podrazumeva, vidi se da osetljive grupe građana (trudnice, deca, stari) treba da izbegavaju boravak napolju.

Pre tri dana Beograd je bio u "ljubičastoj" zoni, koja označava upozorenje na vanredne uslove opasne po zdravlje.

Đurđević napominje da kada je u pitanju zagađenje vazduha ceh se uvek plaća narednih godina.

Međutim, upozorava, kada smo u "crvenim" i "ljubičastim" zonama, efekti zagađenja se mogu i trenutno osetiti u vidu otežanog disanja, glavobolje i mučnine, naročito kod osetljivih kategoroja stanovništva.

Đurđević je ukazao i na dečaka od pre nekoliko meseci kome je pozlilo na treningu na otvorenom. Kasnije se utvrdilo da su uzrok bile visoke koncentracije zagađujućih materija, dodaje Đurđević.

Sistem stalnog upozoravanja

Prema njegovim rečima, jedna od najhitnijih mera kada je vazduh veoma zagađen je da se u medijima uspostavi sistem stalnog upozoravanja.

Đurđević je naveo da se proteklih dana kada su zagađajuće materije bile na visokim vrednostima mogli prometiti ljudi koji trče pored reke što, kako je napomenuo, u takvim situacijama treba izbegavati.

"Zato bi permanentno upozoravanje pomoglo građanima da u tim okolnostima treba da svedu svoje aktivnosti napolju na najmanju moguću meru", dodaje klimatolog.

Kao razlog za podatak da je svaki osmi smrtni slučaj u Evropi povezan sa zagađenjem vazduha koji se, prema telima EU, najviše odnosi na ovaj deo Starog kontinenta, Đurđević vidi u godinama neulaganja u zaštitu životne sredine.

"Industrijska postrojenja su stara, tehnologija je stara tri-četiri decenija", navodi Đurđević.

Naglašava da rešenje problema zagađenja vazduha od nekolo meseci ne postoji.

"Najranije poboljšanje je moguće tek za nekoliko godina. To bi se dogodilo kada energetski sektor i industrija uveli moderne sisteme za prečišćavanje gasova koje emituju", kaže Đurđević.

Đurđević ističe da maske imaju više psihološki efekat. Maske nas ne mogu apsolutno zaštiti, budući da najsitnije zagađujuće čestice kao što je PM 2,5 prolaze i kroz njih, zaključuje Đurđević.