RTS sa tehničarima koji vazduhoplove osposobljavaju za letove – "uigrani smo kao fudbalski tim"

Da bi mig 29 mogao do maksimalnih 2.400 kilometara na čas ili 18.000 metara visine ceo tim tehničara mora da uradi svoj deo posla. Potvrdi pilota da jedan lovački avion može da poleti prethode radovi i saglasnost oružara koji poslednji daje dozvolu za let i dočekuje avion na pisti, kao i tehničara specijalizovanih za elektroopremu, radio i radarsku opremu.

"Kod miga 29 najkompleksniji remont koji mi radimo je dvestočasovni i za njega je potrebno 45 radnih dana i nakon toga, posle provere svih proba na tehnici, on je spreman za probni let", objašnjava Mirko Popov, četa za vazduhoplovno-tehničko održavanje.

Komandir Prvog odeljenja avion-motor, zastavnik Zoran Katić, kaže da u timu funkcionišu kao jedan.

"U ekipi dosta dobro se znaju međusobno i uigrani smo kao jedan fudbalski tim. Zna se ko kada uleće, ko prima loptu i kada se šta radi. Svaka aktivnost je programirana i tačno se zna u kom momentu je ko odrađuje", dodaje Katić.

"Ima malo brige i straha, ali najviše ponosa"

Oni koji su spremni da uđu u klinč sa ovom mašinom prolaze i posebnu obuku, kako u Srbiji tako i u Rusiji.

"Imali smo uslova da vidimo jednu gigantsku silu kako radi njihovo održavanje. To održavanje je umnogome slično kao naše, ali ono sve što je različito smo pokupili i nastavićemo da prenosimo mlađim generacijama", navodi Katić.

A kad vide gotov projekat na pisti... "To je specifičan osećaj, ima tu malo i brige i straha, ali i ponosa najviše", ističe Popov.

Na Vojnom aerodromu u Batajnici u ruke ovog tima dolaze i helikopteri, kako starije generacije, tako i oni noviji.

"Kada se kupuje vazduhoplov, kupuje se i sva oprema koja ide uz to i mora da se ljudstvo osposobi da bi se radilo na tom sredstvu. Tako da, kada je nabavljen helikopter Mi-17 sva sredstva koja su nabavljena uz to su bila mnogo modernija nego sredstva i alat koji su korišćeni za Mi-8", navodi potporučnik Ivan Mančev.

Tim čine i deca pilota koji su 1999. zadužili i avijaciju i zemlju

Deo tima koji opslužuje letelice čine deca pilota koji su tokom 1999. zadužili i avijaciju i zemlju. Tako se i Nataša Arizanov, ćerka Ilje Arizanova, izborila za svoje mesto na aerodromu koji nosi ime još jednog takvog pilota – Milenka Pavlovića.

"Ja sam na aerodrom dolazila još od malih nogu tako da mi je sve ovo nekako priraslo srcu i kad sam upisivala akademiju želja mi je bila da ovde radim", naglašava potporučnik Nataša Arizanov.

Za razliku od 1999. kada je Iljo Arizanov leteo, na batajničkom aerodromu je više mladih. Oni ovde dolaze sa Vojne akademije, ali i preko posebnih konkursa. U naredna tri meseca jedinice vazduhoplovstva pojačaće grupa – oko 90 mladih podoficira.