Posle zemljotresa u Petrinji oči seizmologa uperene u okolna žarišta

Na jedan zemljotres magnitude 6,4 treba očekivati bar tri zemljotresa od 5,5 jedinica po Rihterovoj skali, što je i zabeleženo u naknadnim potresima kod Petrinje.

Naravno da i ti manji zemljotresi mogu da budu opasni i štetni i ostavljaju oštećenja na objektima koji su građeni samo od cigle, ističe Slavica Radovanović za RTS.

"Neprijatno je i teško što je zemljotres bio iznad jednog naseljenog mesta. Slična pomeranja tla imali smo 80-ih na Kopaoniku, ali su efekti bili manji jer je ta oblast malo naseljena", dodala je.

Rased Dinarida i Panonskog basena je trusan i tu je bilo zemljotresa pre 100 godina, tačnije 1909. godine, ali je bio bliže Zagrebu.

"On je deo velike zone tzv. Sava zone, pa smo tako imali 1969. jak zemljotres kod Banjaluke. Američki stručnjaci su posle potresa kod Petrinje proračunali da su šanse da se u tom prostoru desi zemljotres jači od šest stepeni sada porasle četiri puta", rekla je Radovanovićeva.

Oči seizmologâ su sada uprte na okolna žarišta.

"Verovatnoća da se desi veći zemljotres, recimo u Zagrebu, sada je mala. Ali recimo prema Prijedoru može. Govorimo o verovatnoći jer je to splet okolnosti koje su uvek izazvane rotacijom Italije, koja pritiska jadransku mikroploču i Dinaride i ceo taj proces kretanja ploča je uzrok zemljotresa, ali je nemoguće predvideti kada će tačno biti sledeći. U proseku na 80 do 100 godina se dešavaju jaki zemljotresi", objašnjava seizmolog.

Kako bi šteta bila manja neophedno je da se svi objekti grade po savremenim metodama, a da se objekti koji su građani samo od cigle ojačaju.

"Više od 60 odsto objekata kod nas nije izgrađeno tako da izdrže jače zemljotrese. I u centralnoj Srbiji su mogući jači zemljotresi na potezu od Svilajnca do Lazarevca i od Kopaonika do Rudnika", rekla je za RTS Slavica Radovanović.