Kada će biti ugašene preostale kotlarnice na ugalj i mazut

Analiza Udruženja toplana za prošlu godinu pokazuje da je udeo gasa, koji se smatra čistim energentom u grejanju iz toplana 81 odsto. Ali u tom energetskom miksu, još ima kotlarnica koje greju na ekološki neprihvatljivi – mazut, čiji je udeo 10 i ugalj devet odsto.

"Negde oko milion i šesto hiljada tona ugljen dioksida sve toplane izbace u atmosferu. Znači, da se zagađuje atmosfera, zagađuje se", kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

Prema njegovim rečima tri relativno velike toplane – Kragujevac, Bor i Kruševac su one koje uglavnom dominantno koriste ugalj.

"Postoje neki planovi koji će biti realizovani već u nastupajućoj 2021. da se ugalj konvertuje nekim čistijim energentom", kaže Stojanović.

Trenutno u kragujevačkoj "Energetici" ugalj kao energent za proizvodnju je negde oko 55 odsto  ukupne toplotne energije, kaže Andrej Ilić, direktor.

"U Republičkom budžetu za 2021. godinu opredeljeno je 12,5 miliona evra za nabavku novih kotlova koji će kao energent koristiti gas. Na ovaj način građani Kragujevca dobiće kvalitetnije grejanje. Istovremeno, značajno će se unaprediti kvalitet vazduha", ističe Ilić.

Na prebacivanju grejnih sistema na gas rade i u Kruševacu, a u Boru računaju na sisteme obnovljive energije. Najvažnije je da su Beogradske elektrane, kao najveći potrošač energenta, uspele da udeo gasa podignu na 96 odsto. Ipak, od 36 toplotnih izvora u gradu – devet još radi na mazut, a tri na ugalj i radi se na njihovoj zameni.

"Na ugalj radimo u Sremčici, u Barajevu, kotlarnice na mazut su grupisane u zoni Senjaka", kaže Ivana Kalanja, izvršni direktor za proizvodnju toplotne energije u "Beogradskim elektranama i dodaje da je toplana Zemun prepoznata kao najveći zagađivač i da je u fazi gašenja.

"Uradili smo jednu prepumpnu stanicu i time se delimično Zemun greje na gas sa Novog Beograda. A druga stanica je u izgrdnji i očekujemo da bude puštena u rad u toku sledeće grejne sezone i time praktično najveći zagađivač Beogradskih elektrana neće više raditi na mazut", kaže Kalanja.

Udeo obnovljive energije u daljinskim sistemima grejanja je neznatan, svodi se na pojedinačne kotlove na biomasu. Najavljuju se projekti koji će to povećati.

"Ne samo na biomasu o kojoj se najviše govori, podrazumevamo i solar-termalna postojenja i toplotne pumpe iz sistema za prečićavnje otpadnih voda, odnosno otpadnu industrijsku toplotu. I visoko efikasne kogeneracije na prirodni gas. Zašto da ne, one imaju vrlo dobre parametre tehničke, a minimalno zagađuju životnu sredinu", kaže Dejan Stojanović.

Čitav posao zahteva novac, a računa se da je za tri godine moguće zatvoriti kotlarnice na prljave energente. Pored Ministarstva energetike podršku najavljuje i Ministrstvo životne sredine koje će objaviti konkurs za dodelu sredstva lokalnim zajednicma za zamenu kotlarnica na ugalj i mazut u vrtićima, školama i bolnicama.