Godišnje kupimo 12 kilograma odeće, najviše trošimo na čarape i veš

U Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, a svako od nas u proseku kupi oko 12 kilograma "krpica". Najviše trošimo na čarape i veš – pokazalo je prvo istraživanje o kupovini garderobe u Srbiji. Vladan Šćekić, direktor Centra za unapređenje životne sredine, navodi da modna industrija ima negativni uticaj na životnu sredinu.

Vladan Šćekić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio da je istraživanje sprovedeno u julu i avgustu na uzorku od 1.889 ispitanike.

"Zanimalo nas je kako se koristi odeća kada se kupi i kako to završi. Razmišljamo o otpadu, tekstilnom otpadu, a modna industrija ima veliki uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo", kazao je Šćekić.

Tokom pandemije u proseku smo kupovali duplo manje.

"Sve je rađeno onlajn. Istraživanje je trajalo 10 dana. Najveći je problem bio napraviti analizu i sagledati podatke na pravi način", navodi Šćekić.

Navodi da postoji mnogo uzroka zašto kupujemo odeću, ona je deo identiteta, a veliki problem je brza moda, loši materijali i niska cena.

Ko kupuje više - žene ili muškarci

Prema njegovim rečima, osim pojedinih razlika žene ne kupuju više od muškaraca.

"Pol nije dimenzija koja pokazuje potrošačke navike. U proseku muškarci malo kraće nose odeću od žena", kazao je Šćekić.

Napominje da garderobu najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova koje su "haj-strit" brendovi koji i "guraju" brzu modu.

"Oni su najčešće i prisutni u zemljama koje nisu veoma bogate. Ako posmatramo brzu modu, nije samo problem odeća lošeg kvaliteta, nego što ne znamo ko proizvodi našu odeću", kaže Šćekić.

U godinu dana promenimo, dodaje, nekoliko pari čarapa, veša, majica i potkošulja.

"Trenerke, pantalone i farmerke nose se do godinu dana. Za proizvodnju jedne majice je potrebno je 2.700 litara vode, a za jedne farmerice 10.000 litara. Modna industrija vrši jako veliki pritisak i na životnu sredinu, na resurse i na klimatske promene", kazao je Šćekić.

Kultura doniranja odeće

Prema njegovim rečima, 55 odsto ispitanika je reklo da je njima kvalitet najvažniji, oko 40 odsto cena, a nešto ispod četiri procenta zbog trenda.

"U Srbiji imamo veliku kulturu poklanjanja odeće. I to je lepa stvar, dosta odeće se daje. Poklanjamo polovinu odeće", navodi Šćekić.

Da bismo odeću nosili duže potrebno je da bude kvalitetnija.

"Najlošije je baciti, ona može da se donira, pokloni nekome, da se proda ili prenameni. Najveći problem kod brze mode je izbacivanje kolekcija, one izlaze na nedeljnom nivou. Ljudi su svesni postojanja fenomena brze mode, ali sa posledicama koje brza moda izaziva taj procenat je daleko manji", ističe Šćekić.

Objašnjava da kao što imamo brzu i sporu hranu, isto je i sa modom.

"Možemo da kažemo da postoji veliki prostor za obrazovanje opšte javnosti. Sami smo odgovorni za količinu otpada koji proizvedemo. Može i da se napravi mreža za doniranje odeće i uvesti odeću u sistem za reciklažu. Ona predstavlja poseban otpad koji ne može da se meša sa drugim otpadom. Uvek je bolje kupiti kvalitetniji komad odeće i nositi ga duže", zaključuje Šćekić.