Žene u političkom životu - kako da to ne bude samo broj

Mandatarka je poznata - dosadašnja premijerka Ana Brnabić, a narednih dana će, kako se očekuje, biti poznata i imena koalicionih partnera ali i ministara. 

Preporuka predsednika Vučića, kada je dao mandat, jeste da polovina članova Vlade budu žene.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, doskorašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković je rekla je to dobra i važna politička poruka i može biti motivišuća ukoliko se shvati na pravi način, a to je da 50 procenata žena ne treba da ostane samo broj, već da se odrazi na poboljšanje položaja svih žena.

Prema njenim rečima, nije cilj da imamo više žena u političkom životu već da se ženska perspektiva u donošenju i primeni odluka koje Vlada i Skupština budu donosili odrazi na kvalitet života žena koje rade one svakodnevne i nevidljive poslove a koje su bile prve na udaru širenja virusa - da vidimo da se to odrazi na poboljšanje položaja žena koje rade na selu, koje čiste, higijaničerke, negovateljice.

Motivišuća poruka 

"Bilo bi dobro da to bude motivišuća poruka da i muškarci budu priključeni - da imamo sutra što više muškaraca koji šalju ovakve poruke da je rodna ravnopravnost važna za sve i da tu niko nikom ništa ne oduzima", rekla je ona.

Smatra da žene treba ravnopravno da ulaze u politiku.

"Bila sam na konferenciji Udruženja žena na prekretnici 45 plus godina, koje su kako je prijavljivano instituciji poverenika za zaštitu ravnopravnosti bile prve na udaru pandemije, u smislu da su prvo bili izgubljeni pomoćni poslovi gde su žene radile u neformalnom sektoru ili bez poslova poput čuvanja dece, pomoćnog čišćenja kuće", ukazuje Jankovićeva.

Zatvaranje rodnog jaza 

Ističe da i u redovnim okolnostima razlika u stopi zaposlenosti između žena i muškaraca je 13,5 odsto. Na konferenciji je prikazano najnovije istraživanje - zatvaranje te razlike, tog rodnog jaza u zaposlenosti bio veliki dobitak za društvo - od 1,8 milijardi, odnosno blizu 4,8 procenata BDP-a.

Prvi put je bila urađena analiza ekonomskih gubitaka te razlike u stopi zaposlenosti koja između ostalog uključuje rodni jaz i u platama.

"To nije gubitak samo za ličnost nego ako bi se na pravilan način sagledalo to je veliki gubitak i za društvo, da ne pričamo samo o psihosocijalnim dobitima rada i da nas samo rad čini stabilnim, kada imamo zaposlenje onda mnoga prava proističu iz prava na rad", kaže ona.

Žene starije od 45 godina imale su problema i pre pandemije

Žene starije od 45 godina imale su problema i pre pandemije. Jankovićeva kaže da se zakoni krše, pa je višak žena u firmama starijih od 45 godina. Dodaje da su sudske odluke sporije.

"Treba dati veća ovlašćenja inspekciji rada, vrtimo se u začaranom krugu, imamo bezbroj mehanizama zaštite, koji su i besplatni a imamo situaciju da neki poslodavci znaju da će proći nekažnjeno jer ta pravda ume biti selektivna", rekla je Jankovićeva.

Sa druge strane, baca se, kako kaže, senka na one ozbiljne i dogovorne poslodavce koji vode računa o svojim zaposlenima.

Očekuje se pogoršanje na tržištu rada za žene, vidite koliko je poslova bilo prebačeno na rad od kuće i koliko su žene bile iscrpljene dodatnim radom, opet zbog rodnih uloga najveći deo nevidljivog rada palo je na žene - postale su i dadilje i nastavnice, kaže Jankovićeva.

Prema njenim rečima, mi nismo dostigli tu ravnopravnost u privatnom životu, jer je duboko uvrežena predrasuda - šta je za ženu, a šta za muškarca.

"Treba nam puno muškaraca koji se neće stideti da govore o ovim problemima jer ovo je velika tema", zaključila je Brankica Janković.