Izbeglice izložene zlostavljanju i izrabljivanju od strane krijumčara

Svakog minuta 24 osobe u svetu bivaju prisilno raseljene, a to je brže od ritma našeg disanja. Kakva je situacija danas na Svetski dan izbeglica?

- Nažalost, danas je situacija gora. Prema globalnom izveštaju UNHCR-a, objavljenom u četvrtak ujutru, broj prisilno raseljenih lica širom sveta je porastao za 9,5 miliona, tačnije sa 70 miliona se popeo na 79, 5. To znači da je trenutno jedan procenat stanovništva nasilno raseljen.

Da li se nešto promenilo kada je reč o zemljama iz kojih dolazi najveći broj izbeglica, kao što su Sirija, Avganistan, Somalija?

- Dve trećine svih izbeglica dolazi iz pet zemalja, uključujući i zemlje koje ste pomenuli. Primera radi 6,6 miliona izbeglica je iz Sirije, a manji broj iz Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mjanmara. Manje više je ista situacija, vidimo da sukob u Siriji ulazi u desetu godinu, a prislino raseljavanje je i dalje u toku, dok situacija u Venecueli postaje sve gora.

Na šta posebno treba da ukažemo kada je reč o migrantskom putu i o zbrinjavanju izbeglica? Koliko su česta utapanja, stradanja?

- Sa državama koje sve više kontrolišu i zatvaraju svoje granice, više je i izbeglica koje su bežeći od rata ili progona primorane da se kreću neproverenim rutama izlažući sebe zlostavljanju ili izrabljivanju od strane krijumčara. Više od 1.300 ljudi prošle i 250 ove godine, uključujući žene i decu stradalo je dok su pokušavali da se preko Sredozemnog mora domognu Evrope. Takođe i ovde u Srbiji, svedoci smo tragedija. Podsetiću da su se sredinom aprila izbeglice iz Sirije utopile u Dunavu pokušavajući da stignu do Rumnije, kada se čamac krijumčara prevrnuo. Zbog toga je važno da države obezbede izbeglicama pristup teritoriji i omoguće im da potraže utočište kako ih ne bi tretirali kao nelegalne migrante.

U stalnom ste kontaktu sa nadležnima za migrantska pitanja u Srbiji. Kakva je situacija u našoj zemlji, kada govorimo o smeštaju i broju izbeglica?

- Da, već dugi niz godina blisko sarađujemo sa nadležnima u Srbiji. Bez obzira na to i ovde u Srbiji država bi trebalo da pravi razliku između izbeglica, tražioca azila i migranata sistematičnije. Mešajući ih i tretirajući isto država koči razvoj i funkcionisanje migrantskog sistema upravljanja. Ovaj problem je naročito postao vidljiv nedavno tokom vanrednog stanja kada je država zatvorila izbeglice, tražioce azila u već prepune kolektivne centre zajedno sa migrantima.

Kada govorimo o broju, trenutno imamo 314 tražilaca azila i izbeglica ovde u Srbiji, dok je neregistrovanih migranata oko 4.000. Kada je reč o smeštaju Agencija UN za izbeglice radi na poboljšanju uslova za tražioce azila i izbeglica kako se oni ne bi mešali sa nelegalnim migrantima i kako bismo ih smestili u bolje uslove, uključujući i sigurniji lični smeštaj.

Primećujete li promenu u odnosu domaćeg stanovništva prema izbeglicama? Nedavno smo imali slučaj da je vojska u Šidu raspoređena kako bi štitila lokalno stanovništvo od migranata, kao i upad automobila u migrantski centar u Obrenovcu?

- Tokom poslednje migrantske krize, stanovništvo je saosećalo i mnogo ljudi je lično pomagalo izbeglicama iz Sirije koji su došli 2015. godine.

Međutim, tada i počinje opasno mešanje izbeglica i migranata u političkom i medijskom diskursu u Evropi. Nedavno, čak i ovde u Srbiji, desničari su širili dezinformacije i lažne vesti putem medija, što je veoma zabrinjavajuće. Setite se da su svi nadležni organi, ali i građani rekli da migranti nisu pljačkali pre dolaska vojske u Šid.

Nadamo se da će javni tužilac podneti krivične prijave protiv svih onih koji su širili govor mržnje i lažne informacije.

Danas, na dan izbeglica mi slavimo hrabrost i snagu izbeglica, kao i njihov doprinos domaćim zajednicama. Bez obzira ko smo ili odakle dolazimo, svako od nas doprinosi različitosti. I svaki doprinos vredi.