Polovina Beograđana se vozi javnim prevozom, nema uslova za bicikl

U Parizu su izračunali da najviše ljudi na posao ide na udaljenost do pet kilometara, pa otvaraju novih 650 kilometara biciklističkih staza. Francuska plaća i popravke bicikala.

Saobraćaj u Beogradu još nije prilagođen da se na posao ili u školu ide peške ili biciklom. Trenutno u Beogradu ima 100 kilometara biciklističkih staza, a svega 0,6 odsto učesnika u saobraćaju su biciklisti.

Profesor Aleksandra Đukić, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kaže da svi planovi imaju ugrađene delove u kojima se govori o pešačkom saobraćaju i o biciklima, međutim, problemi su kod realizacije.

Delovi grada presečeni su ne samo rekama, već i auto-putem. Most na Adi spojio je obale reke, ali je razdvojio dva dela grada. Pristupne saobraćajnice urađene su tako da ne postoji prolaz za pešake i bicikliste od Čukarice ka Senjaku i centru grada.

Pasarele kao rešenje 

Profesor Peter Gabrijelčič, sa Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani, projektant Mosta na Adi, objašnjava da je njihov deo posla bio most, a da su kolege iz Beograda radile na prilaznim putevima. 

Profesor Gabrijelčič vidi rešenje u izgradnji pasarela, kao mostova za pešake i bicikliste.

Nedavno je napravljena pasarela od Kalemegdana do Savskog keja, a biće ih potrebno još mnogo da bi se premostile prepreke po gradu.

Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, kaže da je zacrtano da oko pet posto biciklista bude u saobraćaju.

"Neka naša procena je da ćemo uspeti to da sprovedemo u narednih pet do sedam godina. Pešak apsolutno mora da bude broj jedan u saobraćaju, za njim biciklista, nakon njega ide javni gradski prevoz i i na četvrtom mestu automobili", naglašava Stojčić.

U Beogradu se planira još 200 kilometara biciklističkih staza, a potrebno je bar 300 kilometara.