Zašto Bunjevci traže da se poništi dekret iz 1945. godine?

Nakon što je Bunjevački nacionalni savet u Srbiji zatražio da Skupština Vojvodine poništi dekret iz 1945. godine, po kome su svi Bunjevci morali da se izjašnjavaju kao Hrvati, oglasilo se Hrvatsko nacionalno veće koje smatra da bi usvajanje te inicijative moglo da dovede do podizanja tenzija među manjinskim zajednicama u Srbiji. Iako sporni akt odavno nema pravno dejstvo, bunjevačka manjina smatra da bi se njegovim poništavanjem potvrdila ustavna prava svih manjinskih zajednica u našoj zemlji.

U dokumentu koji je Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine usvojio sredinom maja 1945. godine, od lokalnih vlasti zatraženo je da sve koji se izjašnjavaju kao Bunjevci ili Šokci u evidencije uvode isključivao kao Hrvati, jer, kako je tada navedeno, "šokačka i bunjevačka nacionalnost ne postoje". Ovaj dekret formalno je važio do raspada nekadašnje države. Pre desetak godina Nacionalni savet ove manjine zatražio je poništavanje tog akta.

Podršku inicijativi najavila je i Vlada Vojvodine.

"Prvo, ne tražimo da se ona zvanično poništava nego da se okarakteriše aktom nasilne asmilicaije, zato što se ona neformalno, indirektno i danas primenjuje, a naročito je primenjivana nakon raspada bivše SFRJ", kaže predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić.

Drago Njegovan, urednik Zbornika "Kultura i identitet Bunjevaca" kaže bez obzira što on nije nije više u funkciji, važno je zbog toga što taj akt spada u neko pravno nasleđe.

Međutim, ideji o ukidanju spornog dekreta protivi se Hrvatsko nacionalno veće, koje u dopisu upućenom pokrajinskoj Vladi, navodi da bi to dovelo do novih tenzija između zajednice Bunjevaca koji se osećaju kao Hrvati i hrvatske zajednice u Srbiji.

"Kada je reč o jednoj takvoj inicijativi, nužno je i sagledati drugu stranu. Zato smo napisali otvoreno pismo ukazujući na pravnu i istorijsku argumentaciju za koju mislim da dovoljno pokazuje da se radi smo o jednoj politikanskoj inicijativi bez ikakvog efekta", kaže predsednik Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Slaven Bačić.

Za pokretače inicijative, u tome nema politike. Obrazlažu je željom da se poštuju ustvana prava svih manjinskih zajednica u Srbiji.

"Mi smo nacionalna manjima koja živi u Srbiji. Nju prepoznajemo kao svoju matičnu državu. Hrvatska je za nas država koja je sused Srbiji kao i svaka druga koju poštujemo, ali nemamo nikakve kontakte niti odnose sa njima", kaže Suzana Ostojić Kujundžić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji.

Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 16.700 Bunjevaca i blizu 58 hiljada Hrvata. Iz Bunjevačkog nacionalnog saveta poručuju da podržavaju najavljene razgovore predsednika Srbije i Hrvatske, da se nadaju rešavanju problema i poboljšanju položaja manjinskih zajednica u obe države.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.