Ko su vehabije?

Jučerašnji napad Novopazaraca Mevlida Jašarevića na američku ambasadu u Sarajevu i činjenica da je registrovan kao pripadnik vehabijskog pokreta ponovo su otvorili pitanje delovanja radikalnih islamista na Balkanu, koji, po tvrdnjama stručnjaka, predstavljaju najveću pretnju za stabilnosti regiona.

Poznavaoci islama tvrde da na vehabije, koje pripadaju radikalnom islamskom pokretu, ne treba gledati kao na religijsku, već kao na kriminalnu grupu koja zloupotrebljava religiju radi ostvarivanja svojih ciljeva.

U Bosni i Hercegovini deluju dve frakcije vehabijskog verskog pokreta.

Najopasnijom se smatra grupa u selu Gornja Maoča kod Brčkog gde su svi stanovnici pripadnici ovog pokreta.

Ovo zabačeno selo nalazi se na granica tuzlanskog kantona Federacije BiH i distrikta Brčko, i do dolaska vehabija bilo je devastirano naselje.

Pre policijske akcija "Svetlost" u februara 2010. godine, radikalni islamisti u ovom selu nisu priznavali zakone BiH, a deca su učila po planu i programu Jordana.

Zbog nametanja jordanskog školskog programa 2008. godine je optužen jedan od vehabija, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza.

U Gornjoj Maoči se osim državljana BiH nalaze i državljani Crne Gore, Makedonije, SAD, pa čak i Goran Pavlović iz Beograda koji je primio islam.

Novac za finansiranje pokreta obezbeđuje se od rođaka i prijatelja ove grupe koji su poreklom iz Zapadne Evrope, gde su rođeni kao deca gastarbajtera iz Jugoslavije.

U ovom bosanskom selu su, prema izjavama raznih organizacija koje se bave terorizmom, ali i obaveštajnih službi, vršene obuke za sveti rat-džihad.

U nekoliko navrata stanovnici obližnjih sela su upozoravali da se čuju pucnji s obronaka Majevice, gde se sumnja da su postojali kampovi za obuku.

Akcija "Svetlost" zatamnela

Pažnja javnosti na vehabije u Gornjoj Maoči usmerena je prošle godine posle policijske akcija "Svetlost" kada je uhapšeno sedam osoba i zaplenjeno naoružanje, što je pokazalo je da su radikalni islamisti aktivni i u Bosni.

Ova akcija u kojoj je učestvovalo preko 600 policijaca, sprovodena je na osnovu naredbi Tužilaštva i Suda BiH, radi otkrivanja i krivičnog procesuiranja osoba osumnjičenih za krivična dela ugrožavanje teritorijalne celine BiH, napad na ustavni poredak BiH i izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, razdora i netrpeljivosti.

Selo je odavno pod nadzorom domaćih i stranih obaveštajnih agencija, zbog operativnih saznanja da se u njemu od 2002. godine sprovode aktivnosti koje mogu ugroziti bezbednost BiH.

Stručnjaci su tada upozoravali da policija ne bi trebalo da prekine nadzor Gornje Maoče, mada za širu akciju nema ni političku ni versku podršku.

Takve kvalifikacije iznose se zato što politički i verski vrh Federacije BiH nije jasno osudio delovanje vehabijskog pokreta, kao i da je Tužilaštvo napravilo lošu kvalifikaciju krivičnih dela i nije uhapšenima stavilo na teret terorizam.

Policija u toku ove akcije nije pretražila bunkere iz vremena JNA, u kojima se kako se sumnja, nalazi velika količina naoružanja i municije, već je oduzela oružje koje je pronašla u kućama uhapšenih.

Sve to, uz sumnju medija da je neko iz policije ranije javio ekstremistima da sakriju oružje, upućivalo je da će se delovanje ekstremista nastaviti - što se pokazalo kao tačno.

Prošlog leta došlo je do terorističkog napada na policijsku stanicu u Bugojnu kada je poginuo jedan policajac, a stanica je potpuno uništena. I za ovaj napad se takođe optužuju vehabije.

Početkom juna 2010. godine u poštanske sandučiće dvoje sudija distrikta Brčko koje su osudile uhapšene iz Gornje Maoče, stigle su preteće poruke sa tekstom karakterističnim za vehabije.

Iako nije bilo napada, pre nešto više od mesec dana policija je pronašla šest kilograma eksploziva u Husinu kod Tuzle, u objektu koji koristi pripadnik vehabija Muradif Hamzabegović.

Vehabije širom Evrope

U izveštaju Ustanove za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma u Austriji iz 2007. navodi se da su unutar bosanske dijaspore u ovoj zemlji ustanovljene grupacije koje pripadaju neofundamentalističkoj interpretaciji vehabizma.

Austrijske vlasti smatraju da Beč nije centar vehabijskog pokreta u Evropi i da oni deluju u više evropskih gradova. Mnoge vehabije za koje se sumnja da predstavljaju potencijalnu pretnju nisu prekršili nijedan austrijski zakon.

Jedan od uhapšenih u akciji "Svetlost" u Gornjoj Maoči često je putovao u Beč gde je išao u istu džamiju kao i bosanski državljanin koji je 2007. godine sa dve skrivene ručne granate uhapšen na ulazu u američku ambasadu u glavnom gradu Austrije.

Vehabije u Srbiji

Vehabije su u Srbiji najbrojnije na području Novog Pazara i Priboja, ali ih ima i u Sjenici i južnom delu Kosovske Mitrovice.

Prema operativnim podacima Vojno-bezbednosne agencije koji su objavljeni u medijima, na području raško-polimske oblasti i na severu Crne Gore deluju "islamske ekstremističke organizacije Vehabija - Tarikat i Crvena ruža".

Tačan broj pripadnika tog pokreta nije poznat. Oni često prave probleme u džamijama, ometaju verske obrede i pokušavaju da nametnu svoj način molitve.

Velika akcija hapšenja vehabija u Sandžaku izvedena je 2007. godine na planini Ninaji u blizini Novog Pazara kada je otkriven teroristički kamp i uhapšena grupa od 14 pripadnika tog pokreta, a jedan pripadnik ovog pokreta je poginuo u okršaju sa policijom.

Svi uhapšeni su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora zbog podrivanja ustavnog poretka Srbije.

Prema proceni poznavaoca prilika, njihov najveći centar na Balkanu se nalazi u Prištini i u njemu je oko 20.000 punoletnih Albanaca i svi oni zajedno predstavljaju veliku pretnju ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan.