Severna Makedonija i Albanija otvorile pregovore o članstvu u EU

Do otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, dolazi 17 godina od dobijanja statusa kandidata za članstvo i 13 godina nakon što je Evropska komisija preporučila da pregovori počnu.

Put Skoplja ka pregovorima usporila je dugogodišnja blokada Grčke zbog spora oko imena, a zatim i Bugarske, zbog bilateralnih pitanja u vezi sa istorijom i identitetom Makedonaca.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je u pitanju "istorijski dan" i najavila da će Komisija nastaviti da podržava dve zemlje tokom pristupnih pregovora.

"Ovo je zasluženi rezultat napornog rada vlada i građana obe zemlje. Severna Makedonija i Albanija pokazale su privrženost evropskim vrednostima, kao pouzdani partneri i prijatelji. Svi ćemo biti na dobitku kada postanu punopravni deo EU", rekla je Fon der Lajenova.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski naglasio je da pregovarački okvir usvojen nakon kompromisa sa Bugarskom, da otvara vrata za pregovore i istovremeno štiti posebnost makedonskog identiteta.

"Za nas je izuzetno važno što je precizno definisan makedonski jezik, bez ikakvih dopunskih objašnjenja ili zvezdica. To otvara put da naš makedonski jezik postane jedan od zvaničnih jezika EU. Naš jezik ne samo da je zaštićen, nego će tako dobiti i dodatnu promociju", poručio je Kovačevski.

"Hvala svim građanima Albanije, koji nikada nisu odustali od svog sna o evropskoj budućnosti. Zahvaljujući njima ostali smo jaki u prethodnim vrlo komplikovanim godinama, u kojma smo bili suočeni sa odbjanjem Evropskog saveta, a sa druge strane zemljotresom, pandemijom i ratom u Evropi", rekao je premijer Albanije Edi Rama.

Rama je ocenio da je današnji korak samo "kraj početka" puta ka EU, ali neophodan korak da bi se izgradila "evropska, demokratska Albanija i demokratski i otvoreni Zapadni Balkan".

Na međuvladinoj konferenciji su simbolički otvoreni pregovori, ali do otvaranja prvih poglavlja sa Severnom Makedonijom doći će tek ako ta zemlja sprovede ustavne promene i u njih unese postojanje bugarske manjine.

Osim toga, u pregovarački okvir su, na osnovu francuskog kompromisnog predloga, indirektno ugrađeni zahtevi Bugarske u vezi sa istorijom, jezikom i identitetom Makedonaca.

Kritičari ovakvog rešenja navode da je uključivanje bilateralnih pitanja u pregovarački okvir presedan koji bi mogao da ohrabri i legitimizuje nove blokade pregovora u budućnosti, ne samo sa Severnom Makedonijom, već i sa drugima na Zapadnom Balkanu.

Opozicione partije u Severnoj Makedoniji, bez kojih nema potrebne većine za odluke o ustavu, odbacuju ustavne promene i najavljuju referendum o protokolu o saradnji potpisanom sa Bugarskom.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji pozvao je, posle međuvladine konferencije, sve političke snage da pokažu da zaista rade na evropskoj budućnosti zemlje, "umesto da podstiču emocije i kontroverze".

"Nadam se da posle ove međuvladine konferencije možemo da okrenemo stranu i fokusiramo se na ono što treba uraditi da bi Severna Makedonija zaista što pre postala članica EU", rekao je Varhelji.