Severna Makedonija, Pepeljuga je ipak muško

Prava Pepeljuga je negde pre ponoći nestala sa bala. Makedonska Pepeljuga, Kastriot Redžepi, se međutim, do tog vremena nije ni pojavila u zgradi Sobranja, čime je okončana nedelju dana duga saga u rušenju vlade Zorana Zaeva i uspostavljanju nove parlamentarne većine u Severnoj Makedoniji.

"Nestali" poslanik, kako je Redžepi prozvan posle višesatnih pokušaja da mu se nekako uđe u trag, pojavio se u petak izjutra u policijskoj stanici u Skoplju i rekao da nije bio kidnapovan već da je svojevoljno dan, umesto u Sobranju, proveo kod prijatelja.

U policiju je došao pošto je opozicija, usred spekulacija o sudbini poslanika koji je nedostajao da bi se izglasalo nepoverenje vladi Zorana Zaeva, prijavila nestanak Kastriota Redžepija, optuživši, istovremeno, vladajuću koaliciju da "nasiljem i nedemokratskim metodama" gura državu u dublju krizu.

Redžepi je odmah zatim "izbačen" iz Bese, pa će, kako smatraju makedonski mediji, najverovatnije preći u redove neke od partija iz vladajuće koalicije.

Na kraju 24 časa duge neizvesnosti oko sudbine vlade, vladajuća koalicija, koju čine SDSM Zorana Zaeva i Demokratska unija za integracije i opozicija, kako se čini, mogu da računaju na podršku po 60 poslanika u parlamentu, pa je sasvim izvesno da će jednu političku krizu u Skoplju, uskoro, zameniti nova, sa jednako neizvesnim ishodom.

Kockarska politika vlasti i opozicije

Najnovija u seriji političkih kriza u Makedoniji počela je neposredno pre drugog kruga lokalnih izbora, kada je Zaev, želeći valjda da mobiliše birače, najavio da će u slučaju poraza kandidata SDSM-a u Skoplju podneti ostavke na mesta premijera i šefa stranke.

Kockarski potez mu se, dan kasnije, obio o glavu pošto je nezavisna kandidatkinja Daniela Arsovska, uz podršku VMRO-DPMNE postala gradonačelnica Skoplja, čini se najviše zahvaljujući činjenici da je obećanje izazvalo snažniju reakciju među protivnicima nego među pristalicama SDSM-a.

Zaev je, ponovo, najavio da će podneti ostavku, ali i da će na mestu premijera ostati dok se ne učvrsti parlamentarna većina i okonča decembarska epizoda vrointegracija Severne Makedonije.

Istovremeno, niz visokih zapadnih zvaničnika, uključujući navodno Emanuela Makrona, Jensa Stoltenberga i Angelu Merkel, bili su šokirani "ničim izazvanom" ostavkom Zaeva, tim pre što je Francuska mobilisala čitav diplomatski kor u Evropskoj uniji ne bi li isposlovali da Skoplje ukloni bugarsku prepreku i već u decembru počne pregovore sa Briselom.

Posle sjajnih rezultata na lokalnim izborima, za kocku je, čini se, bila raspoložena i opozicija, pa je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski poželeo da osim sa lokalnih funkcija, skloni vladajuće stranke i iz vlade, najavljujući glasanje o poverenju vladi ili vanredne parlamentarne izbore.

U tom trenutku, Zaev je imao podršku 62 od 120 poslanika u parlamentu, pa se Mickovskom, koji je računao na albansku stranku Besa, činilo da bi i samo tri glasa mogla da odnesu prevagu.

Slikao se sa liderom Levice i predstavnicima nekoliko albanskih partija i izbrojao 61 poslanika koji podržavaju pad vlade Zorana Zaeva. I sa tako tankom većinom odlučio je da u parlamentu pokrene inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi. Ili nove parlamentarne izbore.

Holandska "veza"

Ovakav potez VMRO-DPMNE je izazvao pravu paniku u redovima zapadnih izaslanika koji, doduše bez preteranog uspeha, već mesecima pokušavaju da otvore put početku pregovora Severne Makedonije i EU, pa je u Skoplje dan uoči glasanja stigao holandski premijer Mark Rute, koji je posle sastanka sa makedonskim premijerom "odškrinuo" decembarski prozor evrointegracija.

To praktično znači da se od Makedonije očekuje da do sredine decembra reši otvorena pitanja sa Bugarskom i poslednjeg dana 2021. godine dobije zeleno svetlo za početak pregovora sa Evropskom unijom.

Istovremeno, ispostavilo se da je Kastriot Redžepi godinama radio u holandskoj ambasadi u Skoplju, pa je, nakako, njegov izostanak sa sednice parlamenta povezan i sa inicijativom šefa diplomatije te države. Ili, jednostavno, do pre neki dan slabo poznati političar iz jednako male stranke nije želeo da na sebe preuzme odluku o budućnosti države.

Najavio je da će odgovore na otvorena pitanja spremiti do ponedeljka.

Makronov plan, kako je nazvan ovakav razvoj situacije, odmah je uneo paniku među bugarske političare, pa je nekadašnji premijer i lider partije GERB Bojko Borisov optužio rivala, predsednika Rumena Radeva da je lošom spoljnom politikom doveo državu do tačke u kojoj će je Brisel "prisliti" da prihvati dogovor sa Makedoncima.