Pred Severnom Makedonijom vruća politička jesen, koje su četiri opcije za rasplet

Proevropski političar Zoran Zaev na čelo Vlade Severne Makedonije prvi put dolazi 2017. Tu ostaje samo dve godine i podnosi ostavku, jer treći put nisu dobili datum za početak pregovora sa Briselom. U julu 2020. vraća se na to mesto.

Pošto u drugom krugu lokalnih izbora socijaldemokrate nisu uspele da poprave rezultat – Zaev je ispunio obećano – podneo je ostavku. Ne ide samo sa premijerskog mesta, već i sa čela stranke.

"Snažno sam uveren da smo zajedno sa naprednim građanima vratili slobodu i demokratiju našoj zemlji. A kada zavladaju sloboda i demokratija, pravilo je da treba da postoji odgovornost. Preuzimajući ovu odgovornost želim da ostavim trag, kako bi građani mogli da zabeleže i rastu u svom demokratskom kapacitetu", objasnio je svoj potez Zaev.

Promena imena države, ulazak u NATO, otvorena pitanja sa Bugarskom, makedonska crkva – Zoran Zaev je politički preživeo. Kritikovali su ga za unutrašnje reforme, korupciju i da se loše nosi sa pandemijskom krizom.

"Mislim da je njegova najava ostavke bila motivacija za glasače, to ih je stimulisalo da izađu na izbore. Izgubio je izbore zbog lošeg vođenja unutrašnje i spoljne politike", smatra jedan od građana.

Posle tri decenije Skoplje dobija gradonačelnicu

I dok Zaev poručuje da će ostati dok treba, opozicioni lideri nemaju dilemu – Severna Makedonija mora da se menja. Posle tri decenije, Skoplje dobija gradonačelnicu.

Pobeda proevropske političarke, koju je podržala VMRO-DPMNE, za mnoge je bila ključna za pad Zaeva.

"Zaista mi je drago zbog rezultata. Počećemo da radimo od prvog dana na realizaciji ideje za lepo i moderno Skoplje", najavila je buduća gradonačelnica Skoplja Danela Arovska.

Kakav će biti rasplet

Analitičari vide zanimljivu političku jesen i još više zimu u Severnoj Makedoniji. Moguće su, smatraju, četiri opcije raspleta – novi premjer, nova parlamentarna većina, široka ili koncentraciona vlada ili novi izbori.

"Tesna većina u parlamentu indicira da će biti potrebno da se ide na nove izbore, međutim pitanje je kada to treba da se desi", kaže analitičar Petar Arsovski.

S obzirom na postupak Zorana Zaeva, analitičari predviđaju normalizaciju političke scene, najpre zato što je odgovornost za loše rezultate na lokalnim izborima podneo prvi čovek Vlade. To se, sećaju se, nije dogodilo 2017. kada je VMRO-DPMNE sa lošijim rezultatom izgubio na lokalu.

"VMRO-DPMNE je prvi put u svojoj istoriji napravio predizbornu koaliciju sa albanskim strankama, što je kršenje jednog tabua koji je postojao za tu partiju, ali istovremeno pokazuje antagonistički stav ka Bugarskoj i Prespanskom ugovoru, tako da je nemoguće predvideti šta će se dogoditi ako se oni vrate na vlast", smatra Arsovski.

Analiza rezultata lokalnih izbora i u Glazgovu. Predsednik Srbije i premijer Albanije pitaju se da li da se održi sastanak u Beogradu, gde je trebalo da se dâ dodatna podrška inicijativi "Otvoreni Balkan". U međuvremenu, Zoran Zaev je zbog političke situacije otkazao posetu Srbiji.