Put prljavog novca, od Albanije do Italije

Tri godine trajala je akcija italijanske i albanske policije, koje su pratile put novca prikupljenog švercom droge iz Albanije u Italiju, javlja "Gazeta delo mecođorno".

U noći između petka i subote pohapšeni su poslednji od ukupno 38 navodnih pripadnika kriminalnog klana, koji je novac od prodaje droge ulagao u hotele, restorane i ostale poslovne poduhvate u Albaniji.

U akciji je zaplenjeno oko tri miliona evra, saopštila je policija, navodeći da se među uhapšenima nalaze dvojica bivših telohranitelja nekadašnjeg albanskog ministra policije Seimira Tahirija, koji je posle kontroverznog procesa 2018. godine oslobođen optužbi za saradnju sa mafijaškim klanovima.

Uhapšen je i zamenik tužioca u Valoni, Maksim Šota, koji je prema tvrdnjama policije bio "veza između policije i švercera droge".

Nekadašnji telohranitelji Saimira Tahirija, Paul Deda i Hekuran Marku su uhapšeni u Španiji i terete se da su pružali zaštitu konvojima gumenih čamaca kojima je droga iz Albanije prebacivana u Italiju.

Iza rešetaka našao se i jedan lokalni funkcioner u Draču, čija je uloga, prema navodima istrage, bila da u zakup uzima zemlju na kojoj se, kasnije, gajila marihuana. Taj funkcioner, takođe, bio je zadužen i za pakovanje i skladištenje droge.

Italijanski mediji navode da je opsežna operacija praćenja švercera droge, u koju su bili uključeni izviđački avioni, mornarica i policija, počela još 2014. godine.

Sud u Tirani je, posle kontroverznog procesa, još 2018. godine oslobodio Saimira Tahirija optužbi za veze sa švercerime droge, što je izazvalo burne reakcije opozicije. Tahiri je osuđen na uslovnu kaznu zbog zloupotrebe službenog položaja, a opozicija optužila premijera Edija Ramu da je "kidnapovao pravosuđe".

Tužilaštvo je tražilo 12 godina zatvora za bivšeg ministra policije.

Neposredno pre presude, šef albanske tajne službe podneo je ostavku, što je opozicija ocenila da "postoji mogućnost" da je ta ostavka proizvod političkog pritiska, kako bi se umanjile posledice posle skandala sa navodnom umešanošću bivšeg ministra policije u šverc droge.

Kako je tekla "Afera Tahiri"

Tahiri je bio ministar unutrašnjih poslova od 2013. do marta 2017. godine, kada ga je premijer Edi Rama razrešio dužnosti, ali je na izborima vodio kampanje socijalista u Tirani. Pre smenjivanja sa mesta ministra, opozicija ga je optuživala za veze sa mafijom.

Poslednji u seriji skandala izbio je pošto su italijanske vlasti uhapsile Moisija i Florijana Habilaja, šefove lokalne organizacije koja je prebacivala marihuanu iz Albanije u Italiju.

U masi hapšenja i jurnjava patrolnih čamaca i švercerskih glisera po Jadranu, ovaj događaj prošao bi gotovo neopaženo da dvojica uhapšenih nisu rođaci Seimira Tahirija, mada je bivši ministar negirao bilo kakve veze sa njima.

Suštinski, veze vlastodržaca i švercera droge mnogo su duže nego što je to politička karijera Edija Rame. Bespuća oko albanskog gradića Lazarat već dvadesetak godina uživaju status glavnog snabdevača zapadne Evrope marihuanom i to bez ikakvog uplitanja policije i centralnih vlasti u Tirani.

U jednostavnoj podeli zadataka ekipa iz Lazarata je nesmetano gajila marihuanu, dok je zauzvrat lokalno stanovništvo listom glasalo za demokrate.

Stanje se promenilo posle izbora 2013. godine i dolaska na vlast socijalista Edija Rame, pa je godinu dana kasnije pokrenuta velika akcija suzbijanja marihuane i već nadaleko čuvene "Operacije Lazarat"

Proizvodnja marihuane je u tom regionu nakratko zaustavljena, a seljani su umesto kanabisa počeli da gaje paradajz, koji im je obezbeđivao bednu zaradu i nikakvu perspektivu, pa su farme premestili više u planine.

"U Albaniji na visinama iznad 1.000 metara zakoni ne važe", stara je krilatica predstavnika svakojakih zapadnih policijskih službi, koji već godinama pokušavaju da pronađu način da zaustave ovaj šverc.

Albanija ima dugu tradiciju gajenja marihuane, koja se pre dolaska Envera Hodže na vlast slobodno koristila čak i kao sredstvo za smirenje za decu. U Hodžino vreme, uzgajanje ove biljke bilo je dozvoljeno samo posebnim kombinatima, koji su je izvozili, mahom švajcarskim farmaceutima.

Zapadni eksperti tvrde da se u Albaniji godišnje proizvede više od 1.500 tona marihuane, vredne bezmalo osam milijardi evra. U toj zemlji ne postoji ni jedna privredna grana sposobna da generiše toliki kapital.