Читај ми!

Vladika Atanasije – uvek uz narod tokom stradanja

Umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije preminuo je od kovida-19. Iza sebe je ostavio brojna dela iz oblasti teologije, a narod će ga najviše pamtiti po podršci tokom ratova devedesetih i pogroma Srba na Kosovu i Metohiji.

Episkop Atanasije Jevtić bitku sa kovidom izgubio je u trebinjskoj bolnici. Rođen je u selu Brdarici, u šabačko-valjevskom kraju, 8. januara 1938. godine.

Završio je bogosloviju u Beogradu 1958. godine, u generaciji sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Lavrentijem.

Po završetku bogoslovije upisao je Bogoslovski fakultet u Beogradu, ali je pozvan na odsluženje dvogodišnjeg vojnog roka u Podgorici i na Kosmetu.

Po povratku iz vojske zamonašio se u manastiru Pustinji kod Valjeva 3. decembra 1960. godine.

Zatim je, kao sabrat manastira Tronoše kod Loznice, nastavio i završio studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu u junu 1963. godine, navedeno je na sajtu Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske.

Iz Turske, preko Atine, do Pariza 

Za vreme studija rukopoložen je u čin jerođakona na Bogojavljenje 1961. godine, a na Uspenje Presvete Bogorodice u sveštenički čin.

U februaru 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halku (Turska), gde je ostao do juna iste godine. Zbog tamošnjih teških političkih prilika prešao je u leto iste godine na Teološki fakultet u Atini. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu "Eklsiologija apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom".

Posle toga ostao je u Atini još godinu dana, nastavljajući bogoslovski rad uglavnom na izučavanju Svetih Otaca Crkve.

Za vreme četvorogodišnjeg boravka u Atini, služio je kao parohijski sveštenik u atinskoj Ruskoj crkvi.

U jesen 1968. prešao je u Pariz na Bogoslovski institut Svetog Sergija, radi produžetka daljih bogoslovskih studija i izučavanja francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu.

Za četiri godine boravka u Francuskoj opsluživao je, prema potrebama, pravoslavne parohije ruske, srpske, grčke i francuske, a živio je u domu studenata Instituta Svetog Sergija. Tokom leta posećivao je Svetu zemlju, Srbiju i Grčku.

Bio je dekan Bogoslavije, izdao stotine radova 

Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije.

Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta u periodu 1980-1981. i 1990-1991. godine.

U tom periodu rada na Fakultetu, objavio je oko dve stotine naučnih radova. Tada počinje da izlazi njegovo delo "Patrologija".

Dolaskom u Beograd, brzo se uključio u kulturna kretanja prestonice, aktivnim učešćem na brojnim tribinama, gde je svojim otvorenim istupanjima, odličnim poznavanjem teološke i filozofske misli, te svojstvenom mu erudicijom i svestranošću, zadobio velike simpatije i podršku, naročito omladine, u brojnim dijalozima sa apologetima marksizma i materijalizma.

Poznata su i njegova reagovanja u štampi (posebno u listu Pravoslavlje, gde je smatran za jedno od prvih pera), navodi se na sajtu Eparhije.

Istovremeno, sa profesorskim dužnostima učestvovao je i u buđenju uspavane svetosavske i kosovske svesti, podsećajući na ozbiljnost situacije na Kosovu i Metohiji, ali i u drugim srpskim zemljama.

Svojim pastirsko-eklisijalnim djelovanjem doprinio je izmirenju i prevazilaženju raskola, a naročito tzv. Američkog raskola, navodi se na sajtu Eparhije.

Podrška narodu tokom rata 

Od 1991. bio je episkop banatski, a već sledeće godine je izabran za episkopa zahumsko-hercegovačkog.

Tokom rata, pomagao je narod, vojsku, siročad, izbeglice, ranjenike... obnavljajući pravoslavnu veru u Hercegovini krštavajući, pričešćujući i prosvećujući narod. Pokrenuo je i eparhijski časopis "Vidoslov".

Za prvog rektora novootvorene Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Foči izabran je 1994. godine.

Usled teške povrede vratnih pršljenova 1998. godine, zamolio je Sabor episkopa za razrešenje od arhipastirskih dužnosti. Na septembarskom zasedanju 1999. usvojena je ostavka i na njegovo mesto izabran je episkop Grigorije.

Život po umirovljenju 

Vladika Atanasije ostao je u manastiru Tvrdoš kraj Trebinja. Posle toga, dosta vremena provodi na Kosovu i Metohiji, naročito od dolaska NATO trupa 1999. godine, pomažući tamošnjem episkopu i stradalnom narodu.

Tokom 2001-2002. godine proveo je osam meseci u Jerusalimu izučavajući jevrejski jezik radi prevoda Svetog pisma Starog zaveta na srpski i upoznavajući bolje Svetu zemlju, kao i služeći u Jerusalimskoj patrijaršiji.

Po povratku iz Jerusalima, Sabor ga je poslao kao ispomoć obolelom episkopu Žičkom Stefanu od juna 2002. do maja 2003. godine.

Po povratku iz Žiče, radio je u Manastiru Tvrdoš prevod Svetog Pisma sa jevrejskog i grčkog, povremeno pisao tekstove ili držao predavanja. Za vreme pogroma Srba na Kosmetu 2004. godine bio je svih tih dana prisutan sa stradalnim narodom, sveštenstvom i monaštvom...

Episkop Atanasije je posebno kao jeromonah bio učesnik mnogih domaćih i međunarodnih naučnih skupova iz oblasti crkvene istorije, teologije, filozofije i hrišćanske kulture.

Istovremeno je sarađivao u mnogim crkvenim i svetovnim publikacijama kod nas i u inostranstvu.

Autor je brojnih knjiga, studija, članaka, ogleda i beseda na više svetskih jezika. Prevodio je sa starogrčkog, staroslovenskog i drugih jezika.

Njegovi bogoslovski, antropološki, patrološki, crkveno-istorijski radovi zalaze u sve periode istorije Crkve i obuhvataju skoro sva važnija pitanja pravoslavnog biblijsko-svetootačkog bogoslovlja.

Literarni teološko-filozofski radovi i istupanja episkopa Atanasija dobila su i zvaničnu potvrdu izborom u Udruženje književnika Srbije. Objavio je više desetina knjiga.

субота, 02. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње