Menja li bugarska blokada Severne Makedonije politiku proširenja Evropske unije

Put Severne Makedonije ka članstvu u EU i NATO više od 10 godina je blokirala Grčka zbog spora o imenu. Kada je ta prepreka uklonjena Prespanskim sporazumom 2017. godine, početak pregovora je iz svojih razloga blokirala Francuska.

Primedbe Pariza su prevaziđene usvajanjem nove metodologije proširenja početkom ove godine – ali onda se isprečio veto Sofije, zbog pitanja jezika i identiteta, slabo razumljivih bilo kome izvan Bugarske. 

I Srbiju su u više navrata zbog bilateralnih pitanja blokirali susedi – Hrvatska, Rumunija i Bugarska, mada u manje drastičnoj formi. Svaki put ove bilateralne blokade bile su suprotne mišljenju i preporukama Evropske komisije, koja je nadležna da ocenjuje učinak zemlje kandidadata u pristupnom procesu.

Srđan Cvijić iz Fondacije za otvoreno društvo u Briselu i Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatraju da ovakve situacije ne samo što dodatno usporavaju ionako već vrlo spor proces, već prete da ga učine besmislenim: šta god zemlja kandidat preduzima na planu reformi, uvek postoji mogućnost da je neka zemlja članica blokira iz razloga nevezanih za suštinu evropskih integracija.

U tekstu "Balkanska kuća od karata" oni tvrde da je odustajanje od jednoglasnog odlučivanja i prinicipa veta preduslov za bilo kakvu uspešnu reformu politike proširenja.

"Naš predlog, koji podrazumeva prelazak sa jednoglasnog donošenja odluka na odlučivanje sistemom kvalifikovane većine, što znači 55 odsto država članica i 65 odsto stanovništva EU, onemogućio bi ovakvu vrstu kidnapovanja procesa proširenja od strane jedne članice koja želi da iskoristi moć i uticaj EU da kod zemlje kandidata ostvari svoje bilateralne interese", objašnjava Srđan Cvijić.

Šta koči prijem Zapadnog Balkana u EU 

Cvijić i Ćerimagić navode da su u seriji razgovora sa zvaničnicima EU identifikovali tri glavna stava koja koče prijem Zapadnog Balkana: da ne može biti novog proširenja pre reforme EU; da EU ne želi u svojim redovima još političara poput mađarskog premijera Orbana; zemlje bivše Jugoslavije ne mogu imati sedam glasova u Savetu EU, a Nemačka i Francuska samo dva.

Koliko god neki od ovih stavova ne delovali logično ili fer, Cvijić i Ćerimagić smatraju da nova politika proširenja mora da uzme u obzir neke od njih.

U svom predlogu zalažu se za ubrzani prijem u EU zemalja Balkana, ali tako da one ne bi odmah imale pravo glasa u oblastima gde se odluke donose jednoglasno.

Članstvo bez prava glasa kao kompromis 

Tako bi Srbija i Crna Gora zaista mogle da uđu u EU do 2025. godine, ali ne bi imale pravo glasa sve dok većina zemlja članica ne odluči da u potpunosti ispunjavaju uslove u oblasti vladavine prava i demokratije.

Takvo rešenje bi umirilo protivnike proširenja u zemljama kao što su Francuska, Nemačka ili Holandija.

"Ono što u ovom trenutku najviše plaši političare koji su protiv brzog proširenja je percepcija da će se odjednom šest novih zemalja naći u institucijama EU i tu odlučivati. To znači da bi morali da se uzimaju u obzir i njihovi interesi i stavovi, a poverenje prema političkim elitama na Zapadnom Balkanu je takvo da ne veruju da će oni nekim politikama i pozicijama doprineti kvalitetu rezultata u EU", kaze Adnan Ćerimagić iz ESI.

Ubrzano članstvo smanjuje strahove postojećih članica 

Ovaj predlog dvojice eksperata sa Zapadnog Balkana – ubrzano članstvo ali bez prava glasa u prvo vreme – mogao bi se shvatiti i kao "članstvo u dva koraka": rešenje koje brže donosi prednosti članstva i, ujedno, umanjuje strahove postojećih članica da će prijem Balkana poremetiti funkcionisanje EU.

"Jedan od načina da se to uradi je da se zemljama Zapadnog Balkana pre punopravnog članstva otvori mogućnost članstva u jedinstvenom tržištu EU, kako je to svojevremeno učinjeno sa Švedskom. Da biste bili članica jedinstvenog tržišta EU, morate primeniti sve standarde i zakone vezane za jedinstveno tržište, ali u isto vreme i imati institucije, vladavinu prava i javnu upravu koje će osigurati poštovanje tih standarda", objašnjava Ćerimagić.

Na taj način bi zemlje Balkana mogle ekonomski i demokratski da se razvijaju, uvedu standarde i poprave institucije, što će ih učiniti privlačnijim za status punopravnih članica.

Članstvo u dva koraka nije idealno, već pragmatično rešenje da se ostvari životni interes svih zemalja Zapadnog Balkana da pristupe EU, a da se na to ne potroši još jedna generacija, kažu autori predloga.

Srđan Cvijić veruje da od zemlja kandidata ne treba očekivati potpunu transformaciju pre članstva, kao i da će one lakše otkloniti nedostatke demokratije i vladavine prava unutar EU, nego u večitoj čekaonici za članstvo.

"Nijedna nova članica nije bila u potpunosti spremna" 

Osim toga, EU ima i geopolitičke razloge da prihvati Zapadni Balkan, kao što je to učinila sa Grčkom, Portugalom i istočnoevropskim zemljama.

"Treba imati u vidu činjenicu da nijedna od novih članica nije bila u potpunosti spremna u trenutku kada su ušli u EU 2004, 2007, ili Hrvatska 2013. godine. Primljene su takve kakve su bile, neke su nazadovale u međuvremenu, kao Mađarska i Poljska, ali neke nisu. Mi smo dugo živeli u zabludi da taj proces proširenja može bespovratno da popravi zemlje kandidate, kaže Cvijić.

Umesto da zemlje Balkana drži na stalnoj bezbednoj distanci sve dok one ne ostvare "savršenu" vladavinu prava, Evropa bi morala da pronađe mehanizam za probleme u demokratiji i vladavini prava među zemljama članicama, jer je kod nekih nazadovanje očigledno.

Sa takvim korektivnim mehanizmima unutar EU i strah od prijema novih članica bi bio manji, navodi Cvijić. 

Član 7. Ugovora o EU zapravo već predviđa da se zemljama članicama koje odstupaju od ovih principa mogu ograničiti prava i fondovi. Međutim, Mađarska i Poljska, protiv kojih se ovakvi procesi već vode, uspešno blokiraju ovakve odluke, jer je po sadašnjim pravilima – i za njih potrebna jednoglasnost.

Spor Bugarske i Severne Makedonije će uz posredstvo Brisela i Berlina, koji predsedava EU, biti možda rešen do kraja godine, što će omogućiti da pregovori konačno počnu.

Ali, čak i ako se to desi, tokom pristupnih pregovora postoji još na desetine situacija u kojima će biti potrebna jednoglasna odluka za prelazak u narednu fazu – pa tako i prilika za Bugarsku ili bilo koju drugu zemlju da blokiraju pregovore. Iskustvo govori da kada prilika postoji, ona bude i iskorišćena.

Glavobolja za Brisel – blokada Mađarske i Poljske 

Doduše, Brisel trenutno mnogo više brine jedna druga blokada unutar same EU.

Mađarska i Poljska upravo blokraju dugoočekivani višegodišnji budžet EU i fond za opravak ekonomije, jer ne žele da trošenje fondova bude uslovljeno poštovanjem vladavine prava, strahujući da bi takvo pravlilo bilo upotrebljeno protiv njih.

Eto još jedne glavobolje za Evropu, koja će morati da bude otlonjena brzo, kako bi se oslobodila već dogovorena sredstva iz fonda za oporavak, a devastirana ekonomija što pre dobila preko potrebnu pomoć.

Na duži rok, rešavanje ovakvih i sličnih blokada će možda zahtevati temeljniju promenu načina odlučivanja i izmenu ugovora o EU.