Srpski spasioci i stanovnici turskih gradova za RTS: Borba sa vremenom, strah i tračak nade

Vatrogasci-spasioci iz Srbije izvukli su 17-ogodišnju devojku iz ruševina sedmospratne zgrade u Turskoj. Pored nje, na lokaciji je izvučeno više beživotnih tela. Prethodno su lokalne spasilačke službe izvukle i spasile ženu koju je nakon 100 sati locirao spasilački tim iz Srbije. MUP saopštava da naš tim nastavlja sa akcijama spasavanja i potrage za preživelima. Sa njima je u Turskoj i ekipa RTS-a.

Preživeti, jedina je želja i ljudi pod ruševinama i njihovih porodica kojima se na svaki zvuk budi nada. Sreća i spasenih i spasilačkog tima - kada iz ruševina izvuku preživele. Tim srpskih spasilaca u Hatajiju, u više smena pomaže u pronalaženju ljudi pod ruševinama.

"U pozadini je hotel koji je imao osam spratova, tih spratova nema svi su se slegli i hotel kao da sada ima samo tri sprata. Pronalazimo, ima i zivih ljudi, ima, naravno, i mrtvih. Borimo se, svaki šum osluškujemo i pokušavamo da pronađemo te nesrećne ljude", priča Davor Vidović član spasilačkog tima Srbije.

Nemanja Penezić iz srpskog spasilačkog tima ispričao je za RTS da gaje taj tračak nade i da se uvek nadaju da su ispod ruševina živi ljudi.

"Dajemo sve od sebe i trudimo se da dođemo do njih, ali šta ćemo zateći kada dođemo do toga, to niko ne zna", ističe Penezić.

Srpski tim je jadan od najopremljenijih, poseduju termovizijske i teleskopske kamere, vibrafone, što im olakšava detektovanje zvukova ispod ruševina.

"Ono što je bitno je da se krećemo uvek u parovima kako bismo mogli da vodimo računa jedni o drugima da u slučaju da neko od kolega ulazi unutra pre samog ulaska se izvrši procena i imamo nekoga ko vrši izviđanja ako dođe do novih potresa da signalizira kolegama koji su unutra da izađu", kaže Milan Sinđić iz spasilačkog tima Srbije.

Njihov kolega Nikola Maksimović ispričao je da je pritisak veliki i da su oko njih ljudi koji čekaju informaciju o svojim porodicama.

"Mi imamo informacije koliko se osoba još nalazi zarobljeno u objektu koji se nalazi iza nas. Ipak, radi se o vrlo kompleksnim sistemima za pretragu i spasavanje", ukazuje Maksimović.

Na licima građana strah, strepnja i neizvesnost.

"Veoma je teško biti ovde, ispod ruševine se nalazi sedam mojih rođaka. Ja sam i vođa izviđačkog tima ovde iz Adane i nisam mogao da idem u Hataji kako bih ovde organizovao volontere", ispričao je Ramadan iz Adana.

Orhan iz tog grada kaže da su njegovi roditelji ispod srušene zgrade i sedam rođaka. Dodaje da u Adani nije strašno kao u Hatajiju, Karamanmarašu, Gazijantepu i drugim gradovima.

I u Osmaniju slična slika - nema hrane i vode, preživeli se bore sa hladnoćom i tugom zbog smrti najbližih.

"Poginuli su mi sin, brat, stric. Mnogo nam je teško i borimo se. U zgradi nas je živelo 25, samo je njih osam preživelo, I ja među njima", priča jedan od žitelja Osmanija.

Broj poginulih usled zemljotresa se konstantno povećava. Samo u jednoj desetospratnici poginulo je 100 ljudi. Potraga za preživelima je i dalje u toku i specijalni timovi su na terenu.