Rekordni profiti energetskih giganata – kome naftaši plaćaju porez

Bela zgrada sa časovnikom, koja dominira severnom obalom Temze, je sedište kompanije "Šel", koja je u prošloj godini zabeležila rekordan profit od četrdeset milijardi dolara.

Nešto manje zaradio je "Britiš petroleum" - 32 milijarde dolara.

Obe kompanije plaćaju porez ovde u Britaniji, ali koliki i kome?

Varljivi trag poreskih davanja

U britanski budžet "Šel" je uplatio samo 135 miliona dolara, dok je Evropska unija profitirala više, ali i dalje nedovoljno, ubravši 520 miliona dolara za svoj Fond solidarnosti što je naziv za dodatni porez za energetske kompanije.

Vlada Rišija Sunaka, koja je pod sve većim pritiskom da oporezuje naftaše na sličan način, nada se prihodu od pola milijarde dolara u ovoj godini samo od zarada "Šela".

Politički direktor organizacije Globalna pravda sada (Global Justice Now) Doroti Gerero ocenjuje da je ovakvo ponašanje naftnih giganata "opsceno, ali i besramno, jer oni ubiraju rekordne profite na račun ljudi i planete".

Poreskim rashodima naftnih giganata teško je ući u trag, jer operišu u svim delovima sveta, a tok novca često prolazi kroz ofšor kompanije i poreske rajeve.

Udar na čovekovu okolinu

Zemlje u razvoju žale se da naftaši sistematski uništavaju čovekovu okolinu.

Oko 13.000 građana Nigerije tužilo je "Šel" sudu u Londonu zbog zagađenja u delti Nigera.

Istovremeno, građani Britanije od 1. aprila više neće uživati subvencije na račune za energente.

"Svaka zemlja u svetu sa inflacijom od preko deset odsto dostigla je, iskreno rečeno, nivo, opasan po ekonomsku stabilnost. Porodice širom zemlje suočene su sa inflacijom cena hrane od sedamnaest odsto", priznaje britanski ministar finansija Džeremi Hant.

Naftni moguli polako, ali sigurno, umanjuju ulaganja u obnovljive izvore energije.

Britiš petroleum je obećanja da će eksploataciju nafte i gasa smanjiti za 35 do 40 odsto u narednoj deceniji sveo na 20 do 30 procenata.

Političari dele odgovornost?

Energetski analitičar firme "CMC Markets" Majkl Hjuson podseća da su u poslednjih dvadeset godina naftne kompanije podsticane su da razmontiraju stara postrojenja u Severnom moru.

"Istovremeno, političari su zatvarali skladišta duž Severnog mora, koja bi amortizovala privredu od ovog tipa energetskog šoka. Zgražanje je taktika političara da svale odgovornost na naftaše i time izbegnu da preuzmu odgovornost za lošu politiku u poslednjih dvadesetak godina", smatra Hjuson.

U svetlu ovakve energetske slike, cilj Velike Britanije da do 2050. godine postane zemlja sa nultom potrošnjom fosilnih goriva, čini se dalji nego ikada.