Ogromna investicija Tajvana u SAD koja će promeniti njegovu geopolitičku poziciju

Tajvanski div TSMC, najveći svetski proizvođač čipova po ugovoru, odlučio je da u SAD izgradi postrojenja vredna čak 40 milijardi dolara.

TSMC, osnovan 1987. godine sa sedištem u gradu Hsinču, poseduje najsofisticiraniju tehnologiju za proizvodnju čipova koji se koriste za superkompjutere i servere u kojima je razmak između tranzistorskih kola samo pet, četiri ili tri nanometra. On raspolaže i sa oko 100 milijardi dolara kapitala za ulaganje u dalje istraživanje, usavršavanje čipova i podizanje novih fabrika.

Donedavno kompanija je planirala da dobar deo tog kapitala uloži u ogromna postrojenja na sopstvenom ostrvu i u matici Kini, ali u i Japanu i SAD, gde su troškovi proizvodnje osetno veći.

Pritom, oko 12 milijardi je trebalo da ode u novu fabriku u američkoj državi Arizoni, koja bi svake godine prihodovala oko deset milijardi zelenih novčanica.

Međutim, tajvansko preduzeće je ove nedelje saopštilo da će više nego utrostručiti ulaganje u SAD, odnosno da će ukupno uliti fantastičnih 40 milijardi dolara u dva postrojenja i odgovarajuće istraživačke centre u najvećoj ekonomiji sveta.

Kada obe fabrike TSMC u SAD budu završene u njima će posao naći oko 4.500 radnika, a one će isporučivati najsofisticiranije čipove, moćne procesore, s razmakom između tranzistorskih kola od samo četiri, odnosno tri nanometra.

Američka politika štapa i šargarepe urodila plodom

To praktično znači da je TSMC, koji više od četvrt veka nije ulagao u proizvodnju u SAD već samo u Tajvan i maticu Kinu, odlučio ne samo da se povinuje američkim ponudama i pritiscima, već i da suštinski promeni politiku svog poslovanja u svetlu rastućih tenzija između Tajpeja, Pekinga i Vašingtona.

Naime, Tajvan i Južna Koreja, kao najveći svetski proizvođači čipova, pa i Japan i Holandija kao krupni snabdevači opreme za proizvodnju tih važnih komponenti, ove godine našli su se pod velikim pritiskom zvaničnog Vašingtona da odustanu od daljih ulaganja i uopšte proizvodnje i isporuke čipova kineskim preduzećima, te da doprinesu tehnološkom i ekonomskom razvoju SAD tako što će svoje nove proizvodne kapacitete podići na američkom tlu.

Vašington je u oktobru doneo zakonske akte kojima se zabranjuje prenos znanja i isporuka tehnologija i delova američkog porekla Kini, čak i u slučaju kada se čipovi proizvode u inostranstvu, te preti sankcijama subjektima koji se ogluše o te zabrane.

S obzirom na to da su SAD, naročito kompanije "Aj-Bi-Em" i "Intel", u prošlosti bile svetski lider u toj oblasti, skoro svi čipovi koje proizvode tajvanske i južnokorejske kompanije u nečemu se oslanjaju na tehnologije čije patente poseduju Amerikanci, što im pod novonastalim okolnostima vezuje ruke kada je u pitanju poslovanje u Kini.

Gotovo istovremeno sa pomenutim zabranama, Vašington je doneo krupni stimulativni paket za strane ulagače u oblast proizvodnje čipova u samim SAD kako bi privukao tajvanske i južnokorejske kompanije da se preorijentišu sa proizvodnje u Kini na produkciju na američkom tlu.

Sve to podržala je i aktivna diplomatija na najvišem nivou, u sklopu koje su se predsednik Džozef Bajden i predsedavajuća Donjeg doma Kongresa Nensi Pelosi lično sastajali s generalnim direktorima južnokorejskog "Samsung elektroniksa" i tajvanskog TSMC, najvećih svetskih proizvođača čipova.

Kritika američke politike

Uspostavljanje fabrike čipova, zbog skupe opreme potrebne za proizvodnju, danas tipično košta bar četiri-pet milijardi dolara, a postrojenja TSMC u Arizoni će kada budu završena zajedno biti vredna deset puta više.

Svoje proizvode ona će isporučivati domaćim kupcima, američkim kompanijama iz elektronske industrije, kao što su Apple, AMD, Nvidia i druge.

Skokoviti rast investicije TSMC u SAD obradovao je američkog predsednika Bajdena, koji je na ceremoniji u Arizoni, upriličenoj povodom početka instaliranja proizvodne opreme u prvoj od dve planirane fabrike tajvanske kompanije, u utorak izjavio da se njegova zemlja, koja sada produkuje samo oko deset odsto čipova u svetu, zahvaljujući novoobjavljenim investicijama vraća na put stare slave kada je držala više od trideset odsto svetske proizvodnje tih komponenti koje su mozak kompjutera, robota, pametnih telefona, pa i raketa i savremenih kućnih uređaja.

Jer, pored mega investicije TSMC u dve fabrike u Arizoni, američka vlada je izdejstvovala ulaganja južnokorejskih giganata "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks" vredna 17, odnosno 15 milijardi dolara, dok je domaći "Intel" najavio izgradnju dva velika postrojenja ukupne vrednosti 40 milijardi dolara.

Interesantno je, međutim, da je osnivač TSMC Moris Čang na istom događaju u gradu Feniksu izjavio kako predstoji puno posla, jer se prva investicija njegove kompanije u SAD iz sredine devedesetih godina završila neuspehom, odnosno nepodnošljivim gubicima.

Prema njegovim rečima, TSMC, koji je 1995. godine uspostavio fabriku u državi Vašington, tada je imao problema sa profitabilnošću, nedostatkom kvalifikovanje radne snage i kulturološkim razlikama između tajvanskih i američkih radnika. On je čak rekao da se njegov tadašnji san o izgradnji postrojenja u SAD pretvorio u "noćnu moru".

Devedesetjednogodišnji Čang takođe je dodao da su globalizacija i slobodno tržište na izdisaju, te da misli da se neće skoro povratiti.

Ta hrabra izjava trezvenog i realističnog Čanga, koji je u međuvremenu izgradio tehnološku imperiju koja je u svetskoj tržišnoj utakmici potukla američke proizvođače poluprovodnika, nesumnjivo je kritička aluzija na trend razdvajanja ekonomija SAD i njenih vojnopolitičkih saveznika od Kine, odnosno strategiju Vašingtona za ekonomsko i vojno slabljenje Kine koja se sastoji od uvođenja carina na kineske proizvode, uskraćivanja izvoza savremenih tehnologija i deficitarnih sirovina Pekingu i blokiranja kineskih investicija u telekomunikacije, vitalnu infrastrukturu i rudarstvo u zapadnim zemljama.

Ona je i pokazatelj da je njegova kompanija nevoljno pristala na to da svoju budućnost veže za SAD.

Selidba industrije čipova u SAD promeniće geopolitički položaj Tajvana

Argumenti koje su Amerikanci iznosili u nastojanju da ubede tajvanske rukovodioce da razreše kesu i otvore tajne tehnološke dosijee, te svoje najnaprednije i najosetljivije proizvodne linije prebace u SAD su opasnost da bi u slučaju eventualnog oružanog konflikta u Tajvanskom moreuzu postrojenje TSMC u Šangaju moglo da bude zaplenjeno, a ona na Tajvanu odsečena od svojih snabdevača i mušterija u inostranstvu, pa čak i uništena u raketnim napadima.

Ovo poslednje, međutim, čini se, malo verovatnim, jer je tajvanska industrija čipova, kao kapitalom bogati izvor inovacija, koji je u matici Kini kroz tajvanske proizvođače elektronike kao što je "Fokskon" poslednjih decenija omogućio zapošljavanje stotine hiljada radnika i donosio nove tehnologije neophodne za funkcionisanje privrede, Pekingu izuzetno bitna.

Investicija od čak 40 milijardi dolara i transferi tehnologije koji će je pratiti snažno će povezati tajvansku i američku ekonomiju i učiniti pacifičko ostrvo od 23 miliona stanovnika još važnijim u očima političke elite i vojnih krugova u Vašingtonu.

To bi moglo da motiviše SAD da se još snažnije založe za odbranu Tajvana i ojačaju vojnopolitičku poziciju tog ostrva koje Peking smatra svojom provincijom. Bar kratkoročno – dok traju te investicije i uspostavljanje proizvodnje.

Jer, najpre, sigurno je da će izgradnja tajvanskih fabrika u SAD na srednji i duži rok smanjiti zavisnost američke ekonomije od uvoza čipova s tog ostrva.

Takođe, nije nemoguć razvoj situacije u kojoj bi američki proizvođači čipova "Intel", "AMD" i "Nvidia" kroz saradnju s tajvanskim i južnokorejskim fabrikama u SAD, kroz dobrovoljne transfere tehnologije, zapošljavanje domaćih stručnjaka koji su se prethodno obučili u tim postrojenjima, pa i kopiranje i industrijsku špijunažu mogli da tehnološki pristignu azijske proizvođače i tako do kraja ove decenije postepeno umanje stratešku važnost koju Tajvan ima za njihovu zemlju.

Zapravo, slabljenje tehnološkog značaja Tajvana za SAD moglo bi da se desi još brže, ako se ispostavi da su tačne slutnje medija u Tajpeju da će se zbog otvaranja novih fabrika više stotina tajvanskih inženjera s retkim, deficitarnim znanjem preseliti u SAD.

Uspešnim privlačenjem investicija TSMC Vašington ne samo što je pribavio veliku korist za svoju ekonomiju rešavanjem problema hronične nestašice čipova, već se praktično i tehnološki osigurao za slučaj da izbije oružani sukob u Tajvanskom moreuzu ili to ostrvo padne pod kontrolu Pekinga.