Nemci ne žele da njihova zemlja bude vojni lider

Da li su nuklearne pretnje ruskog predsednika blefiranje ili je on krajnje ozbiljan? To je pitanje o kojem poslednjih nedelja mnogi diskutuju, pa tako i zapadni vojni stručnjaci. Oni gotovo jednoglasno smatraju da je ruski nuklearni napad malo verovatan. Međutim, mnogi ljudi u Nemačkoj su zabrinuti zbog Putinovih pretnji.

Više od trećine, odnosno 69 odsto anketiranih, strahuje od ruskog nuklearnog udara: 31 odsto ispitanih je "veoma mnogo ili mnogo" zabrinuto, dok je 38 procenata "manje" zabrinuto. To su rezultati su istraživanja "Berlinski puls" (The Berlin Pulse) koje je naručila Fondacija Kerber.

Još dva podatka pokazuju koliko su Nemci uznemireni zbog ruskog agresorskog rata: velika većina građanki i građana Nemačke, odnosno njih 80 odsto, zabrinuto je zbog mogućeg širenja rata na teritoriju NATO-a, poput baltičkih država ili Poljske. Istovremeno, Ukrajina se trenutno smatra daleko najvećim spoljnopolitičkim izazovom, većim od energetske krize, klime i Rusije. Za razliku od prethodnih godina, migracija, čini se, jedva da igra ulogu u percepciji Nemaca.

Bundesver da, liderstvo ne 

To sve, međutim, ne znači da većina ljudi želi veći angažman Savezne Republike Nemačke: kao rezultat ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, kancelar Olaf Šolc je samo nekoliko dana nakon invazije govorio o prekretnici, o "velikom zaokretu", kako u odnosima sa Moskvom, tako i što se tiče jačanja sopstvenih odbrambenih sposobnosti.

Većina ispitanih podržava dugoročno jačanje Bundesvera: 60 odsto građana podržava veća izdvajanja za odbranu. Ali dva od tri ispitanika, odnosno njih 68 procenata, protiv je toga da Nemačka bude vojni lider u Evropi. "Bundesver još nije zauzeo centralno mesto u našoj zemlji", kaže Julija Ganter iz Fondacije Kerber.

I pored nove situacije u svetskoj politici, oko 52 odsto ispitanih i dalje želi da Nemačka bude međunarodno uzdržana. S tim u vezi, nema mnogo promena od 2017. godine. Ako uopšte, vlada bi više trebalo da se angažuje diplomatski, a ne vojno. To se poklapa s rezultatima aktuelnog istraživanja Dojčlandtrend, prema kojima većina Nemaca podržava veće diplomatske napore sa ciljem okončanja rata.

Biće potrebno vremena da ljudi prihvate "veliki zaokret" i da Nemačka postane vodeća sila u Evropi, o čemu je pre dva meseca govorila i ministarka odbrane Kristine Lambreht. 

Najbolje ocene za transatlantske odnose 

Svojim agresorskim ratom, ruski vlastodržac Putin svakako je doprineo jednoj stvari: prema mišljenju Nemaca zbližio je Zapad. Njih 81 odsto vidi SAD kao partnera u zaštiti i odbrani Evrope, znatno više nego prethodne godine.

Činjenica da Nemci transatlantske odnose ocenjuju najvišom ocenom, najboljom od kada se vrše istraživanja, verovatno je i zasluga američkog predsednika Džoa Bajdena. Za vreme Trampa ti odnosi su bili najslabije ocenjeni.

S druge strane, znatno se pogoršala percepcija Rusije – kontinuirano u poslednjih nekoliko godina. Razlog za to su prvenstveno trovanje protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog i masovni protesti u Belorusiji, a ne toliko napad na Ukrajinu, pokazuje istraživanje. Ono što je prilično zapanjujuće, 75 odsto anketiranih u Rusiji vidi malu ili nikakvu vojnu pretnju.

Godišnji izveštaj "Berlinski puls" bavi se najaktuelnijim pitanjima spoljne i bezbednosne politike, iz različitih perspektiva. Centralni deo je istraživanje o spoljnopolitičkim pozicijama Nemaca. Institut za politička i socijalna istraživanja "Kantar pablik" anketirao je 1.088 građanki i građana starijih od osamnaest godina, u periodu od 2. do 11. avgusta ove godine.