Simbol mediteranske ishrane u krizi zbog suše i gasa

O tome koliko je paradajz važan za privredu Italije govore podaci da je po proizvodnji tog povrća prva u Evropi i druga na svetu, posle Kalifornije. Petnaest odsto čitave svetske proizvodnje paradajza je upravo u Italiji, što joj donosi godišnju zaradu od skoro četiri milijarde evra. Međutim, u ovom momentu se čitav sektor nalazi u krizi zbog loše berbe usled velikih suša koje su pogodile zemlju kao i zbog mogućnosti drastičnog povećanja cene proizvodnje.

Симбол медитеранске исхране у кризи због суше и гаса

Ekstremni klimatski uslovi koji su doveli do vrelog i sušnog leta u Italiji umanjili su rod paradajza za 11 odsto, izjavili su iz Koldiretija (najvećeg italijanskog udruženja poljoprivrednika), dok iz Amitoma (udruženja koje okuplja profesionalne organizacije prerađivača zone Mediterana) saopštavaju da će proizvodnja opasti za više od milion tona.

Prošle godine u Italiji je ubrano šest miliona tona paradajza, što ju je stavilo na drugo mesto svetskih proizvođača, ove godine se procenjuje da berba neće premašiti 5,4 miliona tona.

Takođe se strahuje od toga da će se polja na kojima se uzgaja paradajz drastično smanjiti, za čak 30 odsto.

Paradajz je simbol mediteranske dijete, a jedan od najpoznatijih proizvoda made in Italy je poznati paradajz-sos, koncentrat i pire.

Poskupeli materijali i transport

Pored dramatičnih klimatskih uslova tu su i visoke cene proizvodnje koje teško pogađaju čitav poljoprivredni sektor: Italijanske kompanije se suočavaju sa značajnim povećanjima cena, u rasponu od 170 odsto za đubrivo do 129 odsto za dizel, a to uključuje ceo lanac snabdevanja – od uzgoja do prerade.

Staklo, na primer, košta 30 odsto više nego prošle godine, karton je poskupeo za 45 odsto, a limenke danas koštaju 60 odsto više, dok je plastika u nekim slučajevima blizu 70 odsto.

Povećanju materijala treba dodati i povećanje u drumskom transportu i za kontejnere i pomorski transport koji – zahvaljujući delikatnoj međunarodnoj situaciji – beleže porast koji se, prema Koldiretijevoj analizi, kreće od 400 do 1000 odsto.

Danas pakovanja koštaju više od proizvoda koje sadrže: u flaši paradajz-sosa "8 odsto je vrednost paradajza", ostalo su troškovi industrijske proizvodnje, materijala i reklama. A povećanje cena, počev od gasa, opterećuje džepove potrošača.

Šta kažu proizvođači

Frančesko Muti, koji je direktor poznate porodične firme "Muti" poznate po proizvodnji paradajz-soseva, izjavio je za Korijere dela sera:

"Berba se obavlja u periodu od 20. jula do 20. septembra, ne možemo da smanjimo brzinu, da produžimo berbu na duže vreme, a kompanije poput naše su te koje najviše osećaju povećanje gasa."

On dodaje da to znači da će proizvodnja paradajza, koja Italiji donosi zaradu od četiri milijarde evra, imati ekstratroškove koji će se neizbežno proširiti na ceo lanac snabdevanja.

Prema Mutiju, potrebna je hitna akcija – "osveženje za kompanije, posebno one koje se odnose na preradu paradajza koje imaju samo dva meseca da ga uberu i prerade i sada rizikuju da budu pometene poskupljenjem".

Iako kupcima nije teško da primete dramatičan porast cena u supermarketima, nešto je teže razumeti šta povećanje cene gasa znači za velike industrije.

"U slučaju velike kompanije kao što je ‘Muti’ troškovi gasa su uticali svega 2 odsto na ukupne troškove, prošle godine je taj procent porastao na 5 a ove na 20 odsto", objašnjava preduzetnik.