Može li TV debata Makron – Le Pen promeniti ishod izbora u Francuskoj

Tradicija televizijske debate između dva kruga predsedničkih izbora u Francuskoj datira od 1974. godine, kada su se za predsedničko mesto borili Žiskar Desten i Fransoa Miteran.

Francuzi je uvek željno iščekuju, ali 2002. Žak Širak je odbio da učestvuje sa Žan Mari le Penom, zbog njegovih ekstremnih stavova i politike protiv migranata. Le Pen je to ocenio kao napad na demokratska pravila.

Večeras, drugi put zaredom, u 21 čas, "ukrstiće" stavove predsednik Republike Emanuel Makron i Marin le Pen kandidatkinja partije Nacionalnog skupa.

Pre pet godina njihovu debatu pratilo je više od 16,5 miliona gledalaca, što je, ipak bila najmanje praćena debata do sada.

Profesor po pozivu na Univerzitetu Sorbona u Parizu dr Stanislav Sretenović ističe za RTS da su se predsednički kandidati odlično pripremili i da je reč o jednom spektaklu koji će se večeras pratiti.

Dodaje da su se odlično pripremili i njihovi timovi, savetnici ali i četiri televizije koje organizuju taj veliki događaj. 

Kako se ko pripremio za debatu

Sretenović posebno ističe da je odlazeći predsednik, u ovom slučaju Makron, uvek u poziciji slabijeg u debati zato što mora da pokaže da će, ono što je obećavao u prvom mandatu ostvariti i u sledećem ako ga dobije.

S druge strane, navodi da će Le Penova morati da pokaže da nije toliko agresivna, kao što je bila 2017. godine u debati, da je ublažila stavove, da je približila svoje stavove  Francuzima i da bolje poznaje dosijee. Podseća da je prethodno bila kritikovana zbog poprilične neorganizovanosti same debate.

"Radi se o velikom spektaklu, ali da li taj spektakl može da promeni ishod izbora? Analize i tradicija pokazuju  da ne može. Zato što je ta debata u francuskom slučaju uvek zakazana neposredno pred drugi krug kada glasači već dolaze s jasnim idejama za koga će glasati. Debata može samo malo tokom 24 časa da pomeri postotke", objasnio je Sretenović.

Kako doći do glasača 

Dodaje i da je veoma bitno kako doći do najmlađih glasača, jer se oni danas uglavnom informišu preko interneta  i uglavnom prihvataju onu sliku koju mediji daju o debati a ne prisustvuju joj.

"To je jedan od problema zato što gledaoci uglavnom gledaju da li je njihov kandidat bio bolji i pobedio protivkandidata u debati, a ne ulaze u detaljnu analizu ko je šta rekao", precizirao je on.

Ključno je pitanje kako doći do glasova levice, odnosno trećeplasiranog Melanšona. Ono što pokazuju analize, ističe Sretenović je da će samo trećina Melanšonovih pristalica dati svoj glas Makronu, dve trećine će dati prazan listić ili uopšte neće izaći na izbore.

Da li se u Nemačkoj govori o francuskim izborima

Nenad Radičević, dopisnik iz Nemačke, ukazuje na to da i pojedini mediji u toj državi primećuju da su, uprkos bliskosti Pariza i Berlina, francuski izbori u senci rata u Ukrajini.

Navodi da levica čak sa čuđenjem ističe da se Nemačka uopšte ne bavi time ko će biti novi stanar u Jelisejskoj palati jer se sve vrti oko rata u Ukrajini.

"Čini mi se da su sve debate, političke prognoze, politički i medijski pritisci u Nemačkoj usmereni ka nemačkom kancelaru, odnosno ka tome da li će on s jedne strane dozvoliti da nemačko teško naoružanje, konkretno tenkovi bude isporučeni Ukrajini. I da li će dozvoliti da na evropskom nivou EU uvede embargo na uvoz gasa, uglja i nafte iz Rusije", rekao je Radičević.

Sretenović navodi da je karakteristično da je ova predsednička kampanja u veoma maloj meri pominjala francusko-nemački odnos, odnosno da je samo Le Penova pominjala da taj odnos ide na štetu Francuske.

Međutim, naglašava da ono što je veoma bitno je da je francuska politička kultura i tradicija svesna da je osovina Pariz–Berlin ključna za mir u Evropi. 

"Što se tiče Balkana on će biti u trećem, četvrtom nivou interesovanja Francuza, ali ono što je bitno da otvoren Balkan, koji podržava i Francuska a i Nemačka, može da bude jedan od budućih pravaca kojima će se kretati francusko-nemački par na Balkanu", zaključio je Sretenović. 

Video-snimak celog gostovanja Stanislava Sretenovića i Nenada Radičevića u Jutarnjem programu na početku teksta.