Kina postaje važan izvoznik nuklearnih reaktora

Početkom marta u nuklearnoj centrali Karači u Pakistanu na mrežu je priključen reaktor tipa "Hualong 1" kineske proizvodnje, saopštila je Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC).

To postrojenje snage 1.100 megavata je drugi takav reaktor koji je pušten u rad u toj elektrani, s obzirom na to da je komercijalna eksploatacija prvog počela u maju prošle godine.

Pakistan je prva strana zemlja kojoj je isporučen taj kineski reaktor treće generacije, koji je nastao usavršavanjem američkih i francuskih uzora i koji zajedno prave CNNC i kompanija Kineska opšta grupa za nuklearnu energiju (CGNPG).

Upravo prošlog meseca potpisan je i ugovor sa argentinskom vladom za gradnju istog reaktora u toj južnoameričkoj državi, a kineske kompanije tvrde da su u pregovorima i za izgradnju nuklearnog postrojenja u Velikoj Britaniji, što ukazuje na činjenicu da Kina polako postaje važan izvoznik nuklearne tehnologije i takmac dosadašnjim velikim igračima u toj industriji SAD, Rusiji, Japanu i Francuskoj.

U Kini se planira da se do 2024. godine razvije novi rekator treće generacije "Hualong 2", koji bi bio za 15 odsto jeftiniji od prvog modela i čije bi vreme izgradnje bilo čak godinu dana kraće.

Štaviše, vlada u Pekingu namerava da u okviru inicijative Put i pojas svile do 2030. izgradi i ugovori 30 reaktora u inostranstvu, što bi kineskim kompanijama trebalo da donese prihod od oko 145 milijardi američkih dolara.

Trka za proširenje kapaciteta

Mediji u istočnoj Aziji javljaju da je stopa samodovoljnosti kineske nuklearne industrije, kojoj pridonosi ukupno oko pet hiljada domaćih kompanija, sada 85 posto, što znači da zemlja iz inostranstva nabavlja samo 15 odsto komponenti i znanja potrebnih za izgradnju i eksploataciju nuklearnih elektrana.

Prvi nuklearni reaktor za civilne potrebe izgrađen u Kini počeo ja sa radom pre više od tri decenije, 1991. godine.

Kina je prvi nuklearni reaktor tipa "Hualong 1" pustila u rad u novembru 2020. godine u centrali Fućing u provinciji Fuđijan. Još deset reaktora tog tipa se trenutno grade u samoj Kini.

Ukupno, u najmnogoljudnijoj zemlji sveta trenutno je u izgradnji 17 reaktora. U 2021. godini u Kini je radilo 50 nuklearnih reaktora instalirane snage od oko 51.000 megavata.

Kada se tome doda kapacitet reaktora koji se trenutno grade ili planiraju, Kina bi do 2030. trebalo da dođe do 108.000 megavata struje generisane korišćenjem nuklearne energije.

Otud stručnjaci očekuju da, ako ne dođe do promene u politici vezanoj za nuklearnu energiju u Vašingtonu, da će Peking do kraja ove decenije preteći SAD po kapacitetu nuklearnih postrojenja i tako postati svetski broj jedan.

Nuklearne centrale su vrlo bitan deo kineske strategije za smanjenje oslanjanja na ugalj i redukciju gasova sa efektom staklene bašte, te projekta vlade "Proizvedeno u Kini 2025", koji za cilj ima osvajanje više naprednih i složenih tehnologija i postizanje industrijske nezavisnosti od inostranstva.

Predsednik Si Đinping je u govoru u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2020. obećao da će njegova zemlja postići ugljeničnu neutralnost do 2060.

Interesantno je da se 70 posto reaktora koji su pušteni u rad u svetu u drugoj deceniji ovog veka nalaze u Kini i Rusiji, ali da je uprkos toj ekspanziji u 2019. u najmnogoljudnijoj zemlji sveta nuklearna energija imala samo pet posto udela u proizvodnji struje, dok je čak 85 procenata otpadalo na fosilna goriva.