Histerija ili opravdani strah – velika potražnja za atomskim skloništima u Italiji

Đulio Kavikjoli iz kompanije "Minus Energie" iz Mantove koja je lider u konstrukcijama atomskih skloništa, izjavio je za italijanske medije da za 22 godine rada nikada nije primio toliko zahteva za atomskim skloništem koliko u poslednjih pet dana.

"Atomska skloništa daju osećaj sigurnosti. Strah ne postoji samo od nuklearnog rata već i od hemijskog oružja ili pandemija", rekao je Kavikjoli i dodao da je zahtev za skloništima izuzetno porastao ali da se ne radi o bogatim ljudima već o normalnim porodicama, trgovcima, vlasnicima malih firmi i sl.

Kako je istakao, mali bunker može stajati i 30.000 evra, po kvadratnom metru je od 1200 evra do 2000. Moguće je napraviti bunkere veličine 30-40 kvadrata ali i one od 80 do 100.

Najtraženiji su podzemni bunkeri mada postoje i spoljni.

Prema njegoim rečima, potražnja je bila velika i za vreme kovida ali ne ovako kao danas.

"Traže nam bunker ispod kuće u kojoj žive i to što je pre moguće. Da bismo napravili jedan takav bunker potrebno je nekoliko meseci jer je potrebno nabaviti odgovarajući materijal kao i sve potrebne dozvole", kaže Kavikjoli.

Sa jedne strane, ljudi su zaboravili kako je to izgledalo biti zatvoren u stanu zbog kovida a sada se spremaju na još veći zatvor samo da bi eventualno preživeli nuklearni rat.

"Ovo nije trka za novim telefonom već vrlo važna odluka, projekat koji je potrebno ispoštovati. Potrebno je da ima dovoljno vazduha, kupatilo i da struktura može da odoli eventualnoj eksploziji", navodi Kavikjoli.

Ukazuje i na to da je važno imati rezerve vode i hrane. "U ovim bunkerima je moguće preživeti od mesec i po dana do tri meseca".

I dok mnogi tvrde da je ruski predsednik Vladimir Putin sakrio svoju porodicu u atomski bunker u Sibiru, preduzetnik iz Mantove smatra da se radi o generalizovanom strahu i bespotrebnoj histeriji.

Najveći italijanski bunker

Monte Moskal u Afiju skriva najveći antiatomski bunker u Evropskoj Uniji koji se zove "West Star" a napravljen je za vreme hladnog rata.

Taj objekat ima 13.000 kvadratnih metara i moguće je da u njemu boravi više od 500 ljudi sa tri ulaska i 110 soba.

Bio je i sedište NATO-a za upravljanje operativnim terenskim snagama za južnu Evropu u slučaju rata, kao i operativna sala protivvazduhoplovne odbrane čije se sedište nalazi blizu Verone.

Baza je bila aktivna od 1966 do 2007. godine ali je kao vojni objekat ugašen 2010. godine. U ovom trenutku se još ne zna kakva će mu biti namena.

Svaki stanovnik Švajcarske ima atomsko sklonište

U Švajcarskoj koja je poznata po svojoj neutralnosti, atomska skloništa su obavezna u svim zgradama.

U toj zemlji skoro 100 odsto stanovništva ima sklonište a ko ga nema daje doprinos od 600 franaka ne bi li sebi garantovao mesto u opštinskom bunkeru.

Civilna zaštita Švajcarske garantuje i dodatni broj bunkera za zaštitu naroda.

Zakon iz 1963. godine doveo je do toga da svaka zgrada obavezno mora da ima bunker a ukoliko je to nemoguće država je obavezna da obezbedi takvo mesto za sve stanovnike, iako je mogućnost da Švajcarska uđe u rat minimalna.

U Švjacarskoj ima više od 360.000 bunkera ispod kuća, 5.000 javnih skloništa, te skoro devet miliona stanovnika te zemlje ima gde da se sakrije.

U gradu Lućerna nalazi se vrlo posebno sklonište. Naime radi se o skloništu koje je u stanju da zaštiti i do 20.000 osoba ukoliko bi došlo da atomskog rata.

Sagrađeno je 1976. godine i tada je bilo najveće sklonište na svetu te je smatrano pravim kvartom u kome je moguće živeti u slučaju katastrofe.

I u Sjedinjenim Američkim Državama postoje čitava podzemna mesta za zaštitu od rata, epidemija ili tragedija globalnih razmera koje čak imaju i bazene, sale za sastanke, zajednička mesta za zabavu.

To su pravi gradovi koji bi Amerikancima garantovali preživljavanje eventualne nuklearne apokalipse.