Karim Kan izabran za novog glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda u Hagu

Karim Kan je u drugom krugu glasanja za mesto glavnog tužioca osvojio glasove 72 od 123 zemlje, tako da će u junu 2021. godine započeti svoj devetogodišnji mandat u Hagu.

Kan je za mesto glavnog tužioca pobedio kandidate Irske, Italije i Španije, a na ovom mestu naslediće glavnu tužiteljku iz Gambije Fatou Bensoudu.

Kan je pozvan u englesku advokaturu 1992. godine i obećao je da će reformisati tužilaštvo kako bi bio efikasniji. Smatra se tvrdim, žestoko pametnim advokatom, a generalni sekretar UN-a Antonio Guteres imenovao ga je 2018. godine da vodi tim Ujedinjenih nacija koji istražuje međunarodne zločine pripadnika ID.

Prvi zadatak trećeg tužioca u kratkoj istoriji MKS-a biće pokušaj da obezbedi više presuda i tako poveća legitimitet suda među mnogim državama članicama koje odbijaju da priznaju njegovu nadležnost – uključujući SAD, Rusiju i Kinu. Sud se takođe suočio sa skepticizmom u Africi, jer su lideri s tog kontinenta sve više postajali jedini fokus haškog suda.

Karim prvobitno nije bio u užem izboru za tu funkciju i dodat je delimično na insistiranje kenijske vlade. Karim je bio  branilac kenijskog potpredsednika Vilijama Rutoa, kada je optužen za zločine protiv čovečnosti nakon postizbornog nasilja 2007. godine koje je dovelo do ubijanja 1.200 ljudi, prenosi Gardijan.

Međunarodni krivični sud je 2016. godine odustao od optužbi nakon što je opisano kao "uznemirujuća učestalost mešanja svedoka i nepodnošljivo političko mešanje". Jedan ključni svedok ubijen je u decembru 2014. Kan je nedavno napisao otvoreno pismo u kojem je detaljno objasnio kako je učinio sve što je moguće da spreči zastrašivanje tako što je obezbedio da ta osoba bude stavljena pod zaštitu svedoka, a zatim tražio istragu.

Karim Kan će morati da odluči o sledećim koracima u istrazi ratnih zločina u Avganistanu i spornoj istrazi izraelsko-palestinskog sukoba u Gazi 2014. godine. Evropski parlament je ove nedelje zatražio svetsku zabranu prodaje oružja Saudijskoj Arabiji, takođe zatražio istragu MKS-a o ratnim zločinima o građanskom ratu u Jemenu.

Administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa udarila je prošle godine Bensoudu i još jednog visokog zvaničnika MKS-a sankcijama, uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje imovine zbog istrage, koja uključuje navodne američke ratne zločine u Avganistanu.

Izrael – koji takođe nije član MKS-a – oštro se usprotivio istrazi navodnih ratnih zločina izraelskih snaga i palestinskih oružanih grupa.