Rat i (ne)mir – profili vojski Jermenije i Azerbejdžana

U vojskama Azerbejdžana i Jermenije dominira sovjetsko, odnosno rusko naoružanje. Kada se govori o njihovom sukobu, moraju se pomenuti još dve velike zainteresovane sile, Turska i Rusija.

Rusija prodaje naoružanje obema zemljama, i ima intenzivnu vojnu saradnju sa Jermenijom. Na tlu Jermenije je i ruska vojna baza. Takođe, Jermenija je članica ODKB-a, što joj pruža i veće mogućnosti za saradnju s Rusijom i kupovinu oružja. 

Turska otvoreno podržava Azerbejdžan. Jermenija tvrdi da ih napadaju turski avioni F-16 i da je jedan oborio jermenski Su-25, što Azerbejdžan i Turska negiraju.

Dobar deo naoružanja i tehnike Azerbejdžan i Jermenija već su izgubili u ratu za Nagorno-Karabah, od tada je počela obnova i ulaganje u vojsku.

Ishode vojnih sukoba nije uvek lako predvideti, i oni zavise od mnogo faktora. Analitičari su generalno saglasni da Azerbejdžan ima snažniju i brojniju armiju, ali da Jermenija ima određene strateške prednosti zbog konfiguracije terena i oblasti koje kontroliše.

Azerbejdžan pokazuje mišiće na kopnu, u vazduhu i na moru

Prema sajtu Global Firepower Index koji rangira vojske u svetu, Azerbejdžan zauzima 64. od 138 mesta na listi.

Ta zemlja ima oko 67.000 aktivnih vojnika i još oko 300.000 u rezervnom sastavu (ukupna populacija je oko 10 miliona ljudi).

Odbrambeni budžet Azerbejdžana iznosi dve milijarde i 805 miliona dolara. Ta zemlja, kao i Jermenija, višestruko je uvećavala vojni budžet tokom prethodne decenije. Prema podacima CIA, odbrambeni budžet Azerbejdžana je u 2019. godini iznosio četiri odsto BDP-a, što je veoma visoko i stavlja ga na deseto mesto u svetu po tom parametru.

Kada je reč o mehanizaciji, navedeno je da Azerbejdžan ima oko 500 tenkova, i više od 1.400 oklopnih vozila. U sastavu vojske su tenkovi T-55, T-72 i T-90S. Među oklopnim transporterima dominiraju BTR-60 i BTR-70.

Tu je 187 komada samohodne artiljerije, i 227 komada vučne artiljerije, kao i minobacači. Najzastupljenija je samohodna haubica 2S3, poznatija kao "gvozdika".

Vazdušne snage Azerbejdžana broje ukupno 147 letelica. Osnovu čine avioni "mig 29" kupljeni od Ukrajine. Prošle godine se jedna letelica tog tipa srušila u Kaspijsko more. Nakon toga, a i zbog jermenske nabavke novih aviona, ozbiljno je počelo da se razmišlja o nabavci i modernizaciji azerbejdžanskih višenamenskih aviona.

Osim toga, tu su i Su-24 i Su-25, kao i "mig 21". Azerbejdžan poseduje i jedan transportni Il-76.

Azerbejdžan ima 88 helikoptera. Od toga je petnaestak napadačkih Mi-24. Kada je o transportnim helikopterima reč, tu su Mi-8 i lako naoružani transportni helikopter Mi-2. 

Za razliku od Jermenije koja nema izlaz na more, u sastavu oružanih snaga Azerbejdžana je i mornarica koja broji 31 plovilo. Treba pomenuti četiri podmornice i jednu fregatu.

Jermenija za odbranu izdvaja skoro pet odsto BDP-a

Na listi sajta Global Firepower Index jermenska vojska zauzima 111. mesto. U njenom sastavu je 45.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista (ukupna populacija oko tri miliona ljudi).

Odbrambeni budžet iznosi milijardu i 385 miliona dolara. Kako CIA navodi, Jermenija izdvaja 4,9 odsto BDP-a za odbranu, i sedma je na svetu po tom parametru. Postotak izdvajanja Azerbejdžana i Jermenije za vojsku i odbranu mnogo govori o svesti i spremnosti tih zemalja za ratovanje.

Jermenija ima 110 tenkova, od kojih su najzasupljeniji T-72. U sastavu vojske je 748 oklopnih borbenih vozila, među kojima dominira BMP-1.

Tu su takođe samohodne haubice 2S1, ali je više vučne artiljerije.

Prema podacima sa većine sajtova, vazduhoplovne snage se sastoje od 64 letelice, od čega su devet lovačko-bombarderski avioni, tri transportna i 13 školskih.

Međutim, Jermenija je skoro nabavila avione Su-30SM od Rusije, i u planu su dodatne isporuke. Reč je o avionu četiri plus generacije, izuzetnih karakteristika i manevarskih sposobnosti.

Jermenija ima 37 helikoptera, od kojih su 20 napadački. Glavnu ulogu igra Mi-24.

Moraju se pomenuti i snage Nagorno-Karabaha, koje se sastoje iz 20.000 veoma dobro obučenih vojnika i oficira koji su i stalnom stanju pripravnosti. Njihova obuka i vežbe su veoma učestali i intenzivni. 

Oni su opremljeni tenkovima, artiljerijom i PVO sistemima, kao i malim brojem aviona i helikoptera. 

Šta smo videli do sada?

Procenjivati stanje vojski "na papiru" i raditi rangiranja uvek je nezahvalno jer se ne pokazuju podaci o stanju tehnike, naoružanja i obučenosti i moralu vojnika. 

Ne znamo kakve će razmere dostići najnovija eskalacija sukoba zbog Nagorno-Karabaha, ali zasad se borbe vode uglavnom tenkovima, artiljerijom i dronovima. Podaci o ljudskim i materijalnim gubicima su različiti, ali na osnovu objavljenih snimaka i fotografija, možemo zaključiti šta je do sada od naoružanja i opreme korišćeno. 

Azerbejdžansko ministarstvo odbrane je prikazalo snimke navodnih napada dronovima na jermenske trupe. Prema njihovim navodima, uništili su najmanje šest PVO sistema 9K33 "osa" i tri 9k35 "strela 10". 

Iako azerbejdžanska vojska nije saopštila koji tip dronova je koristila, analiza magazina The Drive ukazuje da je najverovatnije reč o dronu TB2S "bajraktar" turske proizvodnje, koji je nabavljen u junu ove godine. 

Dron može da lansira manje precizno navođene rakete i već se pokazao u borbama u Siriji i Libiji, naročito protiv PVO sistema manjeg dometa. 

Azerbejdžan je nabavio i izraelski dron "harop", ali se ne zna da li je korišćen u najnovijim napadima.  

Vidi se da su azerbejdžanski dronovi uništili ili oštetili nekoliko tenkova T-72, oklopnih vozila BMP-1 i BMP-2, kamione i artiljerijska oruđa koja pripadaju jermenskoj vojsci i snagama Nagorno-Karabaha.  

S druge strane, imamo snimke koji pokazuju jermenske snage kako uništavaju azerbejdžanske tenkove T-72, kao i oklopnjake BMP-1 i BMP-2. Uništen je i najmanje jedan transporter BTR-82 protivoklopnim navođenim raketama. 

Te rakete su naročito pogodne za borbu na planinskom terenu Nagorno-Karabaha koji predstavlja problem za kretanje teške artiljerije.  

Postoje i nepotvrđeni izveštaji o obaranju jermenskog helikoptera Mi-8 i dronova. 

Obe zemlje imaju naprednije oružje koje još nije iskorišćeno. Azerbejdžan, na primer, tvrdi da će uništiti sisteme S-300 koji se približavaju zoni sukoba.  

Svakako, još intenzivniji sukob dve zemlje teško da bi protekao bez direktnog ili indirektnog mešanja stranih sila, naročito jer je Kavkaz na strateški važnom položaju gde mnogi vide svoje interese.