Kineski "hitan odgovor" na koronavirus

Kina je prvim danima širenja koronavirusa SARS-KoV-2 pokrenula najviši od četiri stepena takozvanog "hitnog odgovora" koji se pokreće u vanrednim situacijama poput prirodnih katastrofa i nesreća, društvenih bezbednosnih incidenata ili ugoženog javnog zdravlja.

Prve su to učinile provincija Hubei, odakle je virus i krenuo, i provincija Džeđijang, koja je izvozni centar Kine. U narednim danima i ostali kineski regioni proglasili su najviši stepen odgovora u hitnim situacijama, koji je takođe aktiviran i u vreme epidemije SARS-a 2003. godine.

Prvi stepen hitnog odgovora znači da centralna vlada Kine u potpunosti preuzima upravljanje krizom.

U ovom slučaju, odlučuje o medicinskim odgovorima, širenju informacija o zarazi, naučnim istraživanjima, međunarodnoj razmeni i saradnji, raspodela hitnih potrepština. Lokalne vlade moraju da prate uputstva centralne vlade u Pekingu.

Ove mere omogućile su pojedinim gradovima i provincijama da se zaključaju, odnosno stave u karantin.

Tako su u Vuhanu zatvoreni aerodromi, železničke stanice, ukinut javni prevoz, čak zabranjeni i putnički automobili. U pojedinim naseljima uvedene su i "mere u vreme rata", što znači da ljudi nisu smeli da napuštaju domove, a vojska ih je snabdevala životnim namirnicama.

Školski raspust koji je počeo 24. januara produžen je i još traje. Ne rade ni vrtići ni fakulteti. Za to vreme đaci uče od kuće.

Za osnovce, lekcije se emituju na Kineskoj državnoj televiziji, a srednjoškolci nastavu pohađaju preko specijalne internet platforme.

Krajem februara nekoliko kineskih provincija snizilo je nivo odgovora na vanrednu situaciju, dok je u ostalim delovima Kine, kao i u Pekingu, i dalje najviši nivo na snazi, uprkos tome što je sve manji broj zaraženih i umrlih od Kovida-19.