Енергетски хладни рат у Европи, шта доноси ледени талас

Нема зиме – могло се рећи у новембру 2011. када је Балтичким морем ка Немачкој потекао сибирски гас. Отопљавање односа Истока и Запада – говорило се годинама, откада је почетком двехиљадитих пројектован Северни ток 1.

"Дошло је и на једној и на другој страни до настојања да се економским односима унапреди укупна сарадња. Она врста снабдевања Европе гасом, као кључним енергентом, који се увози из Русије, за које није било могуће да ће бити блокиран било од Украјине или Русије", каже Иво Висковић, некадашњи амбасадор Србије у Немачкој.

Онда се 2014. године, после немира у Украјини, Крим припојио Русији. Због односа који су уследили, узбуђење актера приликом пуштања у рад Северног тока 1 још више одступа од околности 10 година касније, око Северног тока 2.

Нови Хладни рат – тако се суди о реторици и поступцима супарника.

"Украјински гасоводи су довољни да снабдевају Европу и без Северног тока 1 и 2. Русија је још раније имала намеру да заобилази Украјину и доставља свој гас директно у Европу. Јесте гас геополитичко оружје у рукама онога ко га има, али с друге стране је решеност ЕУ да смањује своју гасну зависност од Русије и да изналази нове алтернативе за руски гас", рекао је Срећко Ђукић, некадашњи амбасадор Србије у Белорусији.

Отежавајуће околности – правна питања 

Додатне количине руског гаса технички су спремне да потеку новим гасоводом подно Балтика. Већ следеће седмице. Али осим сложених политичких односа, ствари додатно компликују правна питања.

Први човек немачког регулаторног тела одбрусио је недавно да би сертификација могла да се заврши тек у другој половини 2022.

"Русија има Гаспром и у његовом лицу монополисту број један, који је једини овлашћен да извози гас у Европу и цели свет, и на другој страни имамо ЕУ, која има јако антимонополско законодавство уопште у области енергије и гаса. Ту је одвојен прозвођач и транспортер гаса и дистрибутер гаса. Сада је сва битка око тога да ли Северни ток 2 може да добије употребну дозволу са правног становишта", истиче Срећко Ђукић.

Са спољнополитичког становишта, шефица немачке дипломатије оптужује Русију да, ниским испорукама, игра покер с гасом. Али Москва не чини ништа да изигра уговорне обавезе. Једино не испоручује додатне количине.

Цена пробија плафон 

Док и једни и други говоре о искључиво правним и економским аспектима гасовода, цена гаса пробија плафон. Русија је задовољна профитом, незадовољни су грађани и привреда у Европи. У Немачкој – Зелени су против, канцелар Олаф Шолц даје шансу пројекту и каже – то није ствар политичког ценкања.

"Мислим да је интересни аспект ипак тај који ће доминирати и да ће све стране доћи до неког уравнотеженијег става него што је у овом тренутку људи који су тек ступили на функције без много међународног искуства, понекад лако, можда и више лако него што би требало, дају донекле тешке изјаве", каже Иво Висковић.

Упркос тешким речима, потребе диктирају ново приближавање. Упућени зато баш у Северном току 2 виде нову шансу за прагамтизам Истока и Запада.

У прилог томе су и прекоокеански потези. Нови гасовод био је тема састанака Путина и Бајдена у јулу и децембру, после чега Конгрес није усвојио амандмане који се сматрају антируским.