Од понедељка примена новог Закона о заштити потрошача - козметичке промене или бољи положај за потрошаче

Цена често више не гарантује квалитет – дешава се да се мобилни телефон плаћен неколико стотина евра поквари већ првог дана куповине или да се чизме од 25.000 динара после само неколико ношења исцепају.

Уместо извињења због непријатности, брзог решавања проблема, како се то углавном ради у свету, трговци у Србији неретко одбију рекламацију, па потрошачи троше своје време, новац и живце.

Нови Закон о заштити потрошача, чија примена почиње у понедељак, не може да реши све старе и нагомилане проблеме потрошача. У њему има добрих новина, али и лоших решења, кажу у удружењу за заштиту потрошача "Ефектива".

Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива" истиче да у новом закону постоје добре промене које ће можда поправити положај потрошача, иако су, како каже, углавном козметичке.

"Промене ће неке мале трговце натерати да рекламације потрошача решавају са већом пажњом", сматра Гавриловић. 

Каже да је направљен списак прекршаја због којих ће тржишна инспекција моћи одмах да уручује трговцима прекршајне налоге – ако трговац неће да прими рекламацију или ако не изда потврду о рекламацији...

"То су ситне ствари које ће можда мало поправити положај потрошача, углавном код мањих трговаца који неће желети да улазе у конфликт ризикујући да им дође тржишна инспекција и уручи прекршајни налог", објашњава Гавриловић.

Новим законом је предвиђено и увођење регистра "Не зови" – грађани који не жели да их телефоном узнемиравају трговци моћи ће да се обрате мобилном оператеру с којим имају закључен уговор и да од њега траже да буду уписани у регистар.

Ипак, Гавриловић каже да још увек није до краја дефинисано како ће то функционисати јер примена неће одмах почети.

"И сада имамо добар закон који се не примењује"

Дејан Гавриловић истиче да потрошачима на руку не иде оно што није ишло ни када је постојећи закон у питању – његова примена.

"Имамо добар закон и у овом тренутку, али се не примењује. Годинама уназад тражимо враћање института колективне тужбе, да ми као удружење потрошача, када дође до повреде интереса већег броја потрошача, то можемо да решимо у једном поступку, а не свако за себе", објашњава Гавриловић.

Када одговара на рекламацију обуће, трговац може да уради испитивање у лабораторији и приложи резултат, међутим исту такву услугу потрошачли тешко могу да остваре у лабораторијама, па их из ресорног министарства упућују на ангажовање вештака. Тако пре одласка код судије постоји вансудско решавање спора.

Гавриловић каже да је дефинисано да трговац када одбије рекламацију мора да да образложење, али сумња да већи трговци обуће заправо не раде вештачења већ купују бланко налазе и само уписују податке.

Претпоставља да су већи трговци већ спремни и за медијацију која је уведена новим законом јер је њихова обавеза да се појаве на медијацији, али не и да успешно реше спор.

"Моја претпоставка је да ће они доћи на медијацију и рећи да су већ дали одговор при којем остају и онда потрошач опет мора самостално да решава проблем", истиче Гавриловић.