Мини-Шенген између резултата и кочница – шта доноси састанак у Скопљу

Мини-шенген је много обећавао. За годину и по конкретно је учињено да грађани Србије, Албаније, Северне Македоније лакше прелазе границу само уз личну карту и да знатно лакше те границе прелазе и возачи камиона, чекања су знатно краћа. Зашто није постигнуто више?

Чини ми се да од самог почетка иницијативе јесте било политичке воље. Оно што јесте био проблем, да се много детаља и одлука спусти на нижи ниво. Имали смо и корону, која није олакшала. Подсетићу вас да смо отворили заједнички гранични прелаз са Македонијом, који је опет некада функционисао, некада не, у зависности од пандемије.

И ту је утицало и те како. Оно што јесте важно, ми смо у том периоду скратили период чекања, пре свега камиона на граничним прелазима између нас. Оно што нам сада остаје јесте да радимо на томе да драстично скратимо чекање на границама ка ЕУ. Јер то је исто толико важно, унутар себе јесте битно да трујемо и имамо унутрашње тржиште, али је и те како битно и како ћемо комуницирати са ЕУ.

Колика је кочница то што и даље не учествују све земље Западног Балкана – БиХ и Црна Гора?

Важно је да политички лидери у целом региону препознају овај процес. Овај процес није ништа друго него практично интензивирање и нова динамика Берлинског процеса, у коме учествују и на који су се обавезале све владе у региону. Оно што су три лидера препознала – премијери Рама, Заев и председник Вучић – јесте да можемо брже и да морамо брже и да немамо времена више да чекамо.

Сутра ће у Скопљу бити потписана три споразума. Пре свега споразум о трговини, који се, како је најављено, односи на лакши увоз и извоз. Како би то сада могло да изгледа?

Тај споразум предвиђа на који начин функционишу и комуницирају акредитоване лабораторије, на који начин међу собом функционишу ветеринарски институти, фитосанитарне инспекције и то је сада већ део имплементације и ја се надам да ћемо у најскорије време да имамо тај случај да са једним папиром ви са вашом робом можете да тргујете без обзира на то где се налазите у овим земљама. За сада су три земље потписнице, а надамо се да ће се и остале земље придружити.

С друге стране, веома важан корак јесте Меморандум о радним дозволама, дакле практично стварање јединственог тржишта рада. То ће да првенствено омогући младим људима да брже долазе до посла, а и на неки начин и успорити тенденцију да људи оду из региона, јер не могу у тим мањим срединама да дођу до адекватног посла.

Ја сам сигуран да свако жели да остане негде близу своје куће и породице, и то је оно што ће овај Споразум о радним дозволама и омогућити – да долазимо до квалитетне радне снаге, да заиста више практично не третирамо једни друге као странце на тржишту рада, него као јединствено тржиште рада и то је велики сигнал за стране инвеститоре. Јер прво што они питају јесте да ли имамо довољно квалитетних људи, инжењера, да ли можемо да се ослонимо дугорочно на овај регион као регион који ће бити успешан.

И овај меморандум и сваки меморандум који се потписује јесу потез да овај регион иде ка региону успеха. Меморандум је сам по себи израдио један технички приступ шта треба бити урађено и мислим да и Меморандум предвиђа да у наредна три месеца дође до примене споразума на терену, што значи веома брзо очекујемо ако све буде у реду и ако не будемо имали проблема са пандемијом да до краја године све функционише.

Ту је такође важно и ту смо веома близу, на захтев пословне заједнице, да се изради Меморандум о признавању квалификација, да самим тим ако имамо исте стандарде у препознавању квалификација и у стандарду квалификација и међусобно признавање такве дипломе.

Ако сте архитекта, електричар, можете да радите било где. Сада имамо радну дозволу која није проблематична, која ће бити јединствена и да ћемо у наредна два до три месеца, како је најављено и о томе су лидери разговарали, имати и Споразум о међусобном признавању квалификација.

На форуму ће се сусрести више од 300 компанија и из Приштине, Пећи, Скопља, Сарајева и Бањалуке. Какве резултате очекујете после сутрашњег форума?

Оно што јасно подаци говоре, што кажу међународни стручњаци, јесте ако успемо да применимо све оно на шта смо се обавезали и Берлинским процесом, стварањем регионалног тржишта, наш БДП би могао да буде два посто већи.

Сада имамо у региону неки просек од 4,2 посто раста, имали бисмо 6,2, а то значи много нових радних места, много новог посла, новца, свежег капитала и оно што је можда и важније – још нових инвеститора.