Зашто Хрватска од Југобанке у стечају потражује 700 милиона евра

Највише тужби Југобанка је поднела против државе Хрватске за повраћај некретнина, пословница и одмаралишта, а неколико против тамошњих фирми које су узеле кредите и никада их нису вратиле као ријечки "3. мај". Све су решене у корист хрватске државе, као и ова последња - по тужби Хрватске против Југобанке.

Одлука по којој Југобанка треба Хрватској да исплати 700.000.000 евра, само је последња у низу одлука на штету некада једне од највећих српских банака, оцењују у Агенцији за осигурање депозита.

Према речима правних заступника Југобанке у стечају, цео процес је од почетка, најблаже речено, био чудан – од покретања такозваног секундарног стечаја до стављања ван снаге претходно донетог решења да се изведу докази и одржи расправа.

"Уколико добијете судску одлуку у једном судском поступку у коме није било извођења нити једног доказа, онда је не можете другачије третирати него као исфабриковану судску одлуку која треба да служи као нека врста аргумента или нечега што ће, у ствари, покрити неспорну чињеницу, а то је да је хрватско правосуђе конфисковало имовину српских предузећа у Хрватској", указује адвокат Иван Симић, правни заступник Југобанке.

Поставља се питање одакле ће Хрватска наплатити потраживања, имајући у виду да Југобанка управо одлукама хрватских власти тамо више нема имовине.

"Ви тужите имовину Југобанке за коју нисте претходно нисте утврдили шта представља у самој Хрватској, управо из разлога јер је та имовина више пута конфискована и отета", додаје Симић.

Шта српске институције могу да ураде 

Из Агенције за осигурање депозита, која је стечајни управник банака у стечају, кажу да ће наставити да предузимају све расположиве правне радње како би се заштитила имовину и имовинска права Југобанке у Хрватској.

Агенцији и Југобанци су у овом случају на располагању ванредни правни лекови – захтев за ревизију и уставна жалба који ће бити поднети у законском року, а у случају неповољног исхода тих поступака биће покренут поступак пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Очекивани први корак Хрватске јесте покретање поступка за наплату судских трошкова када ће се пред нашим правосуђем наћи и захтев да признамо одлуку хрватског суда.

Адвокат Симић сматра да ће српско правосуђе умети да одговори на такве изазове.

На руку нам, међутим, не иде одлука Европског суда за људска права о изузећу – са ставом да Хрватска до 1997. године није била потписница европске конвенције о људским правима и темељним слободама, те да самим тим сви законски и подзаконски акти које је Хрватска доносила до тада не могу бити предмет њиховог разматрања.