понедељак, 08.04.2019, 08:02 -> 10:14
Извор: РТС
Које су опције за отплату кредита у швајцарцима
Данас се настављају разговори банака, државе и клијената о начину отплате стамбених кредита у швајцарским францима. Процењује се да је око 17.000 таквих кредита. Најваљено је да би коначно решење требало да се нађе до краја месеца. Једна од опција је доношење лекс специјалиса, којим би требало да највећи терет решења поднесу банке, али би део трошкова платила и држава из буџета. Незванично, за помоћ дужницима потребно је око 100 милиона евра. Трећину новца би обезбедила држава, а две трећине банке.
Најизгледнија опција за оне који су узели кредите у швајцарским францима јесте да се кредити индексирани у францима преведу у кредите који ће бити индексирани у еврима и то по курсу на дан када ће се та конверзија обавити, рекао је за Јутарњи дневник РТС-а професор Београдске банкарске школе Хасан Ханић.
"Основу за проналажење могућих опција требало би да чини разлика која се утврђује тако што се обрачуна колика је камата за оне који су узели кредит индексиран у швајцарским францима, а колика би била у еврима да су узели кредит који је индексиран у еврима. То је основа од које треба поћи", истакао је Ханић.
Сматра да у одређеној пропорцији вишак треба да се распореди на државу и банке које су одобравале кредите и истиче да су обе одговорне за ситуацију до које је дошло.
"Банке зато што нису довољно обавештавале својевремено своје клијенте, а биле су дужне. Банке су далеко боље обавештене о могућим ризицима и могле су да се заштите. Осим тога, биле су обезбеђене хипотеком. Могло се претпоставити да су клијенти били у заблуди и по том основу би требало обезбедити да банке, као друштвено одговорне установе, преузму део тог терета", наводи Ханић.
Што се тиче државе, Ханић сматра да она треба да преузме терет, јер су 2007. године из сектора Министарства финансија стизале охрабрујуће поруке да је кредит у францима повољнији.
"Цена је променљива током времена и могло се очекивати на основу одређених теоријских поставки финансија и банкарства да ће на дужи рок доћи до овога", истиче Ханић.
Банке су више зарачунавале по основу једнострано повећање компоненти каматне стопе, што је Народна банка Србије једностраном мером спречила и на тај начин олакшала положај корисника тих кредита, сматра Ханић.
"Затим, банка је предложила четири модела због чега је одређени број (корисника), око четири, пет хиљада, превео своје кредите, а одређени број и пре времена отплатио кредите", подсећа Ханић.
Страх од губитка имовине
Многи корисници кредита су у страху да не изгубе имовину. Врховни касациони суд је прошле недеље зауставио активирање хипотека корисницима кредита.
"Прва мера је морала бити заустављање хипотека, а са друге стране треба сачекати решење које ће омогућити да се знатно лакше у том периоду отплаћује кредит. Требало би да та олакшица буде за 30 одсто, а то је веома значајно", истиче Ханић.
Сматра да би се удар на банке смањио тако што би се отплата разложила на читав период.
"Држава може да помогне тако што ће да даје пореске олакшице банкама. Постоје и другачији начини, директни договори између Народне банке и пословних банака на релацији задуживања", процењује Ханић.
Ханић је рекао да је проблем кредита у швајцарским францима требало да се решава раније. "Проблем је ескалирао када се у једном дану швајцарски франак повећао за 15 одсто, а земље су у региону одмах реаговале. Са друге стране, удео тог кредита толико је почео да расте да је, из угла финансијске сигурности, морало одмах да се реагује", закључио је Ханић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар