Поруке са Копаоника – инфраструктурни бум у Србији

"У наредних неколико година Србија треба да буде прешпартана коридорима", истакла је Зорана Михајловић отварајући други дан Копаоник бизнис форума.

Нагласила је да је циљ да се Србија што боље инфраструктурно повеже са земљама региона.

До краја године биће завршен путни Коридор 10 или евентуално почетком 2018. године, рекла је Михајловићева.

Она каже да ће ове године бити завршен и ауто-пут Обреновац–Прељина од 103 километра на Коридору 11.

"Имаћемо и 'Ауто-пут мира' Ниш–Мердаре–Приштина дуг 77 км и до краја године биће завршена пројектна документација", навела је Михајловићева.

Она је прецизирала да је вредност инвестиција која је била уговорена пре ове владе 4,3 милијарде евра, а вредност инвестиција које су од тада закључене или се сада закључују још толико.

"Можемо да говоримо о инфраструктурном буму у Србији", рекла је Михајловићева.

Она је подсетила и да је пуштен у саобраћај део Кодира 11 Љиг–Прељина од 40,3 километра.

Министарка истиче да се у целој земљи ради и рехабилитација путне мреже из кредита ЕИБ, ЕБРД и СБ, који заједно са учешћем Србије укупно вреди 400 милиона евра.

"Повезујемо се са регионом, посла у Србији има довољно, не дугује се ниједном извођачу ниједан динар из буџета", нагласила је Михајловићева.

Она каже да постоје разне баријере инфраструктурне у повезивању са регионом, на пример у железничком карго саобраћају се на граници чека од четири до 12 сати.

Коридор 10 треба да постане главни у односу на Коридор 4 у транзитном саобраћају, нагласила је Михајловићева. Она каже да ће Србија са Македонијом имати заједнички прелаз као и са БиХ Љубовија–Братунац.

Михајловићева је рекла да ће се градити и ауто-пут Београд–Сарајево и да ће бити настављен Коридор 11 до Бољара на граници са Црном Гором.

"Припремили смо и посебну методологију управљања пројектима коју ћемо усвојити у наредних месец дана", додала је она истичући да ће бити убрзана реализација свих тих пројеката.

Министарка је рекла да ће бити модернизована и пруга Београд–Будимпешта, као и пруга Ниш–Димитровград.

Први пут после 40 година се реконструише барска пруга на делу Ресник–Ваљево, подсетила је Михајловићева.

"Србија зна где јој место и да се налази у центру Западног Балкана и да треба што боље да се повеже са регионом", поручила је Михајловићева.

Она је рекла да је дуж Коридора 10 изграђено 55 фабирка и мањих или већих погона захваљујући томе што је заживео нови Закон о планирању и изградњи и да је просечно време издавања грађевинске дозволе шест дана.

Како каже, до пре четири године се чекало у просеку неколико месеци, а у појединим деловима Србије и по неколико година.

Број грађевинских дозвола у 2016. у односу на 2012. годину је повећан 60 одсто.

"Уместо 47. места на листи Светске банке, да будемо међу првих 20 најкасније до 2020. године, а Владин Акциони план предвиђа до 2020. да будемо и међу првих 15 земаља", рекла је она.

Она је рекла да ће бити спроведена и реформа катастра, која је компликована и тешка, како би се уредила земљишна администрација, да ће бити завршено озакоњење бесправних објеката.

Михајловићева каже и да би до краја године требало да буде завршен процес конверзије земљишта.

"Почињемо ове године још једну реформу, путарске привреде која мора да се подигне на ноге, јер држава не може више да прави анексе на уговоре из 1992. године. Хоћемо модерну путну привреду", нагласила је Михајловићева.

Кнежевић: Највећи проблеми авети прошлости

Србија је данас стабилна и безбедна земља, истакао је министар привреде Горан Кнежевић и додао да је најважније да се сви позитивни трендови преточе у брзи привредни раст и квалитетнији живот грађана.

Највећи проблеми у привреди су, како је рекао, "авети прошлости".

Кнежевић је, говорећи на Копаоник бизнис форуму, казао да то не говори као политичар, нити у оквиру политичке кампање која је актуелна тренутно, већ зато што без политичке стабилности нема ни економског развоја.

Указао је да у окружењу, Македонији и Црној Гори, видимо шта се догађа, а да је за разлику од њих наша држава стабилна и остаће стабилна.

Сви макроекономски показатељи су на завидном нивоу, пренео је Кнежевић позивајући се на саопштење ММФ-а у којем је указано да економски програм Србије наставља да даје добре резултате.

"У 2017. овај позитивни тренд се наставља. Са фебруаром уместо да имамо дефицит имамо суфицит у општем државном буџету од 11,5 милијарди", подвукао је Кнежевић.

Кнежевић је указао да је важно унапредити даље пословни амбијент, пре свега изградњом макро и микро инфраструктуре, повећањем правне сигурности, али и борбом против сиве економије.

Казао је да је циљ да у наредне две године учешће сиве економије падне на 26 процената БДП-а.

Влада је, како је пренео, прогласила ову и идућу годну за године борбе против сиве економије.

"Постигли смо завидне резултате и у две године напредовали на Дуинг бизнис листи за 49 места. Желимо брже, јаче и боље", подвукао је Кнежевић.

Он је истакао да је највећи проблем привреде тешко наслеђе, "авети прошлости" у виду незавршене приватизације и јавних предузећа.

"Већину радног времена у Министарству проводимо на решавању тих проблема. Од статусних проблема до имовинских, и то почиње да представља огроман проблем", рекао је Кнежевић.

Он је подсетио да је у претходне две године било 361 предузеће у државном власништву, а данас 165. Од тога је 11 бања, где се решавају имовинско-правни односи, те додао да ће брзо бити предмет приватизације. 

Даље је навео да постоји 19 предузећа на Косову и Метохији, који не могу да уђу у процес приватизације због познатих околности, као и 15 ветеринарских станица, које су пренете на локалне самоуправе.

"Долазимо тим на испод 100 фирми које треба да у наредном периоду приватизујемо. Имамо суштински проблем са 17 предузећа, која запошљавају више десеина хиљада људи, као што су РТБ 'Бор', 'Ресавица', ПКБ. Они представљају, политички и демографски проблем, јер само на РТБ 'Бору' упућено је преко 300.000 људи на истоку Србије", објаснио је министар.

Говорећи посебно о великим јавним предузећима подсетио је да је УППР правоснажан од новембра у РТБ-у, али и да та компанија измирује све текуће обавезе од плата до обавеза према кредитима и добављачима. 

Позив домаћим и страним бизнисменима  

Расписан је јавни позив за професионални менаџмент који је отворен до 28. априла. 

"Позивамо све стране и домаће бизнисмене који мисле да могу да управљају овим великим предузећем да се јаве. Имамо заинтересованих за приватизацију, али рано је да причамо о томе", нагласио је Кнежевић.

Азотара, према његовим речима, авансно измирује своје обавезе према "Србијагасу", а и постоје заинтересовани за приватизацију, за шта ће процес бити отворен од 31. марта.

Што се МСК тиче, како је пренео, постоји проблем са кеш флоуом, а разговара се са НИС-ом о испоруци гаса по повољним условима.

И за ову компанију ће процес приватизације бити покренут до краја овог месеца.

Када је ПКБ у питању, указао је да се на јавни позив јавило осам компанија, од којих су две из Србије, а остале из Кине, Уједињених Арапских Емирата, Сингапура и Велике Британије.

"Коначно, после много времена, мислим да постоји изузетно добра и јака политичка воља да се приватизација реши у мандату ове владе", казао је министар.

Рекао је да је делимично тачно да су јавна предузећа рак-рана наше привреде, партијска прћија, паразитски системи, али да није тачно да су губиташи, јер је губитак пре две године био на око 65 милијарди динара, а данас имају нето добит од осам милијарди динара.

Антић: Гасна интерконекција са Бугарском до 2019.

Гасна интерконекција између Србије и Бугарске требало би да буде завршена до 2019. године, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић, додајући да би прве количине гаса могле да крену 2020. године.

"Ми смо из приче и кукања како је Србија енергетски угрожена зато што има један правац снабдевања гасом и то онај из Украјине преко Мађарске, завршили целу причу око интерконекције са Бугарском", рекао је Антић на Копаоник бизнис форуму.

Министар је истакао да је обезбеђен грант од 50 милиона евра од ЕУ и да се Србија за то борила "свим силама".

"Схватили смо да није поштено да се у Бугарској финансира цео пројекат, а нама да се да 14 милиона евра, око 20 процената. Рекли смо, ако је то један пројекат, онда вредност инвестиције у Србији и Бугарској треба да буде исти. Добили смо 85 одсто финансирања", рекао је министар.

Антић је рекао да ова влада сада у први план ставља развој енергетског сектора, истичући да се у претходних 25 година готово ништа није радило, те да је последњи велики енергетски објекат изграђен 1991.

"У Србији сем текућег одржавања није рађено ништа. Ова влада је окренула ту причу у другом правцу. Уколико не улажемо у енергетске објекте, производњу енергије, као држава немамо чему да се надамо", рекао је Антић.