Македонија раздора у бугарској скупштини

"Неуспех финансијске и економске политике", званично је објашњење опозиционих партија ГЕРБ Бојка Борисова и Уједињених демократских снага, које су у среду затражиле гласање о поверењу влади Кирила Петкова.

Политичка криза, која у Бугарској траје већ месецима, распламтела се прошле седмице када је из владајуће коалиције иступила странка ИТН Славија Трифонова, тврдећи да кабинет води земљу у банкрот, као и да се Петков са европским званичницима "тајно договорио" да скине вето са почетка преговора Северне Македоније са Европском унијом.

"Нећу се бавити бесмислицама. Имам превише посла", кратко је прокоментарисао Петков, мада опозиција, овог тренутка, може да рачуна на пет гласова више него што је потребно за изгласавање неповерења у парламенту.

Петков је, пред почетак седнице парламента, рекао и да ће се свака евентуална промена става Софије према почетку преговора Скопља са ЕУ "наћи пред посланицима" од чије ће одлуке зависити и став његове владе.

Седницу парламента, на којој је опозиција затражила гласање о неповерењу влади, пратили су повици "оставка, оставка", те тираде о наводној издаји бугарских националних интереса.

"Истина је да је премијер Бугарске активно учествовао у разговорима са страним дипломатама са јасним циљем – издајом националних интереса. Издајом Бугарске и свих Бугара", написао је Трифонов на Фејсбуку.

Трифонов, чија је странка добила завидну подршку јашући на таласу антиваксерских изјава и позивима да Бугарска иступи из Европске уније и НАТО-а, тренутно не зна на колику подршку својих посланика може да рачуна, јер је ИТН, после разлаза са Петковом, напустило неколико разочараних чланова.

ИТН је до почетка политичке кризе имао 25 од 240 посланика у бугарском парламенту.

Суштински, преостале три странке владајуће коалиције се надају да ће кабинет Кирила Петкова опстати уколико још седам посланика напусти редове партије Славија Трифонова.

Бугарска већ неколико година представља једину препреку почетку преговора Скопља са ЕУ, јер Софија покретање овог процеса условљава решавањем питања македонског националног идентитета и историје.

Овакав приступ Бугарске изазвао је прилично оштре реакције низа европских земаља, које сматрају да Софија злоупотребљава чланство у ЕУ, инсистирајући на питањима која су без значаја за процес евроинтеграција.

Премијер Петков је, реагујући на излазак ИТВ-а из коалиције, навео да је за Бугарску, у овом тренутку, најбоље да задржи мањинску владу с чим се не слажу његов претходник Бојко Борисов и низ мањих странака.

После изласка ИТВ-а, Петков може да рачуна на подршку 109 од укупно 240 посланика у бугарском парламенту, односно на посланике своје странке, Бугарских социјалиста Корнелије Нинове и коалицију Бугарских демократа.

И унутар остатка коалиције постоје озбиљна неслагања, највише око испорука оружја Украјини, те захтева Петкову да под хитно подигне пензије и социјална давања.

Бугарски медији наводе да Петков, суштински, може да бира између мањинске владе и нових избора, које премијер због слабог рејтинга, напросто, не жели. Иако немају претерано поверење у потезе владе, већина Бугара не жели ни нове изборе.

Влада Кирила Петкова формирана је у децембру прошле године.

Последњих седмица, низ западних дипломата инсистирао је да Бугарска одустане од блокаде почетка приступних преговора ЕУ и Северне Македоније, те да Софија на неки начин све захтеве укључи у преговарачки процес.

Власти у Скопљу су, без јасних објашњења, очекивале да би процес преговора могао изаћи из ћорсокака током јуна.