"Дукљани" пред скупштином Црне Горе, тензије међу посланицима

Протест је одржан у време док посланици црногорског парламента расправљају о Предлогу Резолуције којом се одлуке Подгоричке скупштине из 1918. проглашавају ништавним, а коју је предложила парламентарна већина.

Наводи се да је око 2.000 учесника протеста прошетало од споменика Светог Петра Цетињског до зграде Скупштине Црне Горе. Испред Скупштине их је дочекао лидер Либералне партије Црне Горе Андрија Поповић.

Сајт црногорске телевизије преноси да је са скупа поручено да је "велеиздаја кад гласаш за нестанак државе у којој си рођен".

"Ту смо да се поклонимо онима који нису пристали да без части умру. Ми ћемо славити Божићни устанак, нека они славе издајнике", поручено је испред Скупштине Црне Горе.

Наводи се да су учесници скупа од парламента затражили да "поништи нелегитимне одлуке Подгоричке скупштине".

"Да се у црногорским школама учи истина о срамној Подгоричкој скупштини и величанственом Божићном устанку и мученичком комитском покрету. Да се више никад не деси да ико у Црној Гори слави издају Црне Горе. Да наши потомци не морају, као ми данас, на овај начин показивати да има ко да се супротстави издаји своје земље и народа и да се поклони патриотизму. Него да, убудуће и заувек, државне институције славе што је за славу, а забране што је за срамоту", поручио је са скупа публициста Маријан Миљић.

Тензије међу посланицима 

Наводи се да је протест испред скупштине подигао тензије међу посланицима и да су представници опозиционог Демократског фронта (ДФ) тражили објашњење "зашто зграда скупштине није заштићена оградом, јер се тако ради током протеста мајки", а из владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) су одговорили да је реч о "мирном, легитимном и раније најављеном скупу".

Из НВО "Дукљани" су претходно "позвали Црногорце и све остале којима је Црна Гора светиња, да дођу на протестну шетњу и тако покажу поносно лице државе".

"Покажимо га срамоти Црне Горе, онима који славе стида и презира достојну Подгоричку скупштину! Ко частан може славити нестанак своје државе и цркве, прогон свога Краља и свргавање славне династије Петровић Његош? Какав човек слави што је његова држава претворена у 'кавез беде', из којега је требало иселити Црногорце и од Црне Горе створити 'зверињак' у којем ће ловити британски лордови? Изађимо и поручимо, господски, како нам припада, да народ који не љуби ланце, не пристаје да слави издају! Изађимо и покажимо поштовање величанственој жртви, неупоредивом патриотизму и епском јунаштву бораца 'за право, част и слободу Црне Горе'. Ми славимо јунаке што нису хтели да умру без части! Они нека славе издајнике", поручули су раније из НВО "Дукљани".

Расправа у парламенту

Посланици црногорског парламента расправљају о Предлогу Резолуције којом се одлуке Подгоричке скупштине из 1918. проглашавају ништавним, а коју је предложила парламентарна већина.

Опозициони Демократски фронт је предложио да се на дневни ред стави и њихова резолуција "Никада више 1916.", којом се, како је објаснио Андрија Мандић, осуђује капитулација Црне Горе.

"Сви се стидимо одлуке краља Николе и тадашње војске да положи оружје. 1918. се пожњело оно што се 1916. посејало", рекао је Мандић.

Мандићев предлог, међутим, није прошао.

У предлогу који су потписала 42 посланика владајуће коалиције наводи да је, пре, за време и после Великог рата, Црна Гора била суверена и међународно призната држава, дефинисана Уставом из 1905.

Истиче се и да Подгоричка скупштина, одржана 1918, није била њена легална институција, нити је легитимно конституисана на основу слободно исказане воље грађана Црне Горе.

ДПС: Неправда нанета Црној Гори 

Педлог Резолуције образложио је посланик најутицајније владајуће ДПС, Бранимир Гвозденовић, који је рекао да је реч о документу о неправди нанетој Црној Гори.

"Сведоци смо чињенице да се занемаривањем нелегалности Подгоричке скупштине данас покушава довести у питање суверенитет и независност Црне Горе. Желимо да историјске факте ставимо у први план", рекао је он.

Гвозденовић је казао да се 1918. догодила манипулација те да се не сме жмурити на чињенице.

"Тешко је разумети оне који славе нестанак државе. Након Подгоричке скупштине изгубила је држава Црна Гора и указивање на то је циљ ове резолуције", казао је Гвозденовић и додао да Црна Гора више не жели да понови грешке које су имале катастрофалну цену.

Овом резолуцијом, казао је, "не тежимо једноумљу".

"Не постоје две Црне Горе него само једна", рекао је. 

Радуновић: Дедови би им се превртали у гробу 

Посланик опозиционог Демократског фронта, Славен Радуновић, је рекао да, када би данас дедови оних који су предложили ову резолуцију знали о чему се овде расправља, превртали би се у гробу.

"Али ми који смо ваши савременици нисмо изненађени", рекао је Радуновић.

Драгутин Паповић из ДПС-а подсетио да је 1918. извршен државни преврат односно укидање црногорске државе, пренели су црногорски медији.

"Одлука Подгоричке скупштине о припајању ЦПЦ Српској цркви била је нелегална", навео је и додао да у Црној Гори постоје снаге чији се циљеви базирају на одлукама Подгоричке скупштине.

Ранко Кривокапић из опозиционог СДП-а рекао је да се 1918. десила најкласичнија анексија једне државе.

"Нема оправдања за одлуку о поништењу Црне Горе. Довољно је било грешака краља Николе, не морате му додавати. Учините барем онолико колико је он учинио за државу до почетка 20. века", рекао је он.

Ервин Ибрахимовић из Бошњачке странке, мање чланице владајуће коалиције, рекао је "да је то период највећег егзодуса Бошњака из Црне Горе".

"Данашња Црна Гора је демократски одговор на неправду из 1918.", казао је Ибрахимовић.

У име клуба СНП-Демос Миодраг Лекић казао је да је тема максимално драматизована.

"Ова тема има употребну политичку вредност. Предлажем да се повуче јер има негативне стране по ођек у Црној Гори, јер се њиме продубљују поделе", сматра он.

"Сматрам да је Црној Гори направљена велика неправда 1918. Мора се међутим схватити контекст и метеж историје", рекао је Лекић.

Иван Брајовић у име Социјалдемократа казао је да ће се резолуцијом потврдити оно за шта се бори модерна Црна Гора.

"Црна Гора данас живи за себе. Није то место сваком топло и удобно, али јесте слободно", каже он.