Мржња неће прохујати са вихором, али уметност хоће

Смрт Афроамериканца Џорџа Флојда пре две недеље покренула је масовне протесте у САД и свету, у којима су људи устали против расизма и полицијске бруталности.

Дубоко верујем да већина оних који се буне на улицама имају добре намере и искрене жеље, као и да су системске промене у свим земљама света потребне.

Са друге стране, мучно је гледати мултинационалне корпорације и високо профитабилне индустрије како се утркују да покажу колико су солидарне са угњетеним слојевима друштава.

Последњи у низу таквих потеза био је скидање класика Прохујало са вихором са репортоара кабловског сервиса ХБО, зато што се у филму приказују елементи ропства.

"Овај филм је производ свог времена и приказује неке од етничких и расних предрасуда које су нажалост биле уобичајене у Америци", објашњава своју одлуку кабловски сервис, додајући да ће када буде био враћен на репертоар, Прохујало са вихором укључивати неку врсту упозорења.

Зар је то заиста потребно? Да ли је могуће да неко мисли да ће историјску неправду исправити ако гледаоцима објасни историјски контекст филма и да се ограђује од онога што се у њему приказује или да нам објашњава да је ропство лоше.

Коме то помаже и шта се постиже тиме?

Да ли култни Кум мора да престане са емитовањем док се у њега не убаце објашњења зашто не треба бити мафијаш и убијати људе? Док гледамо серију Викинге, да ли гледаоце треба подсетити да силовање, паљење и отимање није исправно?

Да ли Спасавање редова Рајана треба да укључи и саопштење у којем ће гледаоцима бити објашњено да је Хитлер био монструозни злочинац. Онда ће вероватно Мел Гибсон за Апокалипто морати да напише да одбацује Азтечку праксу жртвовања људи ради удовољавања боговима.

Људска прошлост испуњена је трагичним догађајима, ратовима и ужасним односима људи једних према другима. Гледање филмских интерпретација догађаја из историје не значи да подржавамо оно што се у њима приказује.

Историја свих земаља и народа испуњена је проливањем крви. Она се не може гумицом избрисати. Можемо да учимо о њој да је не би поновили, али не можемо да је променимо.

Шта је следеће? Више нећемо снимати филмове из историјских епоха које нам се не допадају? Хоћемо да се понашамо као мала деца која покривају очи када им се нешто не допада?

Неправде на свету има и против предрасуда се треба борити, али цензурисање уметности и санитација историје нам неће помоћи у томе. Чим почнемо да забрањујемо оно што нам се не допада, на добром смо путу да постанемо баш оно против чега се боримо.