Читај ми!

Присилан царски рез и "џентлменов шав“ – зашто је насиље над породиљама и даље табу-тема

Царски рез извршен без сагласности породиље представља чин насиља, констатују УН. Насиље над породиљама има много нијанси, али је и даље табу-тема. Оно понекад има последице сличне последицама силовања.

Шпанкиња Наија Алкорта је имала тежак порођај: лекари су наложили да јој се вежу руке и присилили је на царски рез иако она то није хтела. При томе су игнорисали обавештење дежурне бабице да су код ње већ почеле правилне контракције.

Она је то доживела као насиље и касније је тужила болницу суду. Суд је одбацио тужбу са образложењем да о извођењу царског реза одлучују искључиво лекари и да је психичка траума у том случају само ствар перцепције породиље.

Разочарана одлуком суда, Алкорта се робратила Уједињеним нацијама. Тачније, Комитету за сузбијање дискриминације жена.

То тело надзире придржавање Споразума о уклањању свих форми дискриминације жена (CEDAW) који је потписала и Шпанија. Комитет се састоји од 23 стручњака за људска права.

"Порођај a la carte"

Шпанија је Комитету изнела аргумент према којем тип порођаја не може да се бира као јело a la carte и да лекари нису направили грешку. Алкорта је саопштила да није захтевала никакав порођај a la carte, већ само хуман третман.

Комитет УН-a јој је дао за право и прогласио вршење царског реза без сагласности породиље за чин насиља. Према наводима тих стручњака, она је за време читавог правног поступка у Шпанији била суочена с клишеима о половима и дискриминацијом.

"Да су лекари и медицинске сестре поштовали све важеће стандарде и прописе, природан порођај би био могућ - без третмана који су је телесно и душевно трауматизовали", изјавио је члан комитета Хироко Акизуки. Он је додао и да је насиље у сали за порођаје "структуралан и врло распрострањен феномен укорењен у здравственим системима".

И заиста, када је јавност сазнала за то суђење, Нији Алкорти се обратило више од сто жена које су јој испричале да су доживеле исту ствар. "Жене о томе не говоре због бола и стида, и због тога што се углавном мисли да је то тако како јесте - и да ту нема шта да се приговара."

Бруталан третман породиља

О таквом и сличним проблемима на порођају нема свеобухватних статистика у Европи. Борци за људска права наглашавају да је однос медицинског особља према породиљама често веома груб и понижавајући.

У Немачкој је 2018. године покренута петиција против насиља у салама за порођаје. Она, је, међутим, са "само" 9.000 потписа остала без последица. У неким земљама попут Шпаније и Италије отворене су специјализоване канцеларије за жалбе поводом овог насиља.

Немачка психолошкиња Клаудија Вацел основала је удружење "Тежак порођај" и ту се стара о женама које су на порођају трауматизоване. Она је за радио Дојчландфунк изјавила да насиље у породилишту има више појавних облика. Најчешћи се манифестује у простом односу према породиљама. Њега често прате ниподаштавање и отворена нетрпељивост.

"Џентлменов шав"

Део таквог односа је и понашање лекара звано "вагинални поздрав" - тај појам се већ етаблирао у редовима активисткиња борбе за људска права: лекар улази у собу у којој лежи породиља, подиже прекривач, опипава породиљу, изговара нешто неразумљиво и - излази, обративши се у најбољем случају само присутној бабици.

А шта ради бабица? У једном типичном извештају за удружење "Тежак порођај" пише: "Стално петља прстима око моје вагине уз коментаре који гласе: Ово није довољно. Или: Овако то неће ићи. Мислећи на то колико сам се отворила. Већ сатима само слушам како нешто радим - лоше."

Поменуто удружење наглашава да постоји и варијанта гениталног сакаћења жена звана "Мужев шав", или: "Џентлменов шав". Приликом порођаја се, наиме, често врши епизиотомија, засецање меког ткива вагиналног зида, како би се проширио отвор кроз који треба да прође глава детета.

По завршетку порођаја, епизиотомија се ушива. Лекари је неки пут ушију претесно - да би "Вас мало улепшали за супруга", што значи: како би супруг имао потпуније сексуално задовољење.

Такве ствари често прате сексистички, подругљиви или понижавајући коментари које удружење "Тежак порођај" подводи под "непоштовање интимне сфере жене и сексуализовано вербално насиље".

Рутина система

У својој књизи "Насиље на порођају", позната немачка социолошкиња и феминисткиња Кристина Мундлос пише да је готово свака друга жена у Немачкој на порођају доживела неку врсту насиља. Она је упоредила извештаје о клиничкој и ванклиничкој помоћи при порођају са подацима међународне Коалиције за побољшање порођајних услуга о броју медицински оправданих епизиотомија и царских резова и навела да се око 15 одсто епизиотомија и 20 одсто царских резова врши - без медицинског оправдања.

У прошлогодишњем интервјуу за здравствени магазин портала web.de она објашњава како види узроке те појаве: "То с једне стране има финансијске разлоге, а с друге, ту је и притисак да се у одређеном временском року изведе одређен број порођаја".

"Има бројки које показују да у болници само нешто мање од девет одсто порођаја траје дуже од 12 сати. С друге стране, 30 одсто ванболничких порођаја траје дуже од 12 сати", наводи Мундлос, указујући да се болницама предузимају разне мере за убрзавање порођаја, укључујући и средства за индукцију - без медицинског оправдања.

"Важно је да је дете здраво"

У међународној студији британског стручног часописа БМЦ прегнанси из 2017. којом су обухваћене углавном жене из Аустралије са Океанијом и Европе, 66,7 одсто жена је навело да је однос лекара и медицинског особља према њима на порођају био трауматичан.

Тема је позната већ дуго, али је и у Немачкој очигледно и даље - табу. Удружење за психолошку и правну помоћ женама трауматизованим на порођају "Траумагебурт" из Штемведеа наводи да се многи посттрауматски проблеми таквих жена могу упоредити са проблемима какви се јављају после силовања. Неке жене не могу да наставе да се баве својим послом, а многе брачне везе се распадају у року од годину дана после таквог искуства.

Десет од петнаест жена које се обраћају овом удружењу тражећи помоћ су помишљале на самоубиство, изјавили су представници "Траумагебурта" за портал Јуроњуз. Друштво као да на свом радару нема те проблеме. Опште важење има клише према којем порођај није лак, те да ту ваља стиснути зубе - а после је најважније "да је дете здраво".

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво