Авганистанско рудно богатство процењује се на више од хиљаду милијарди долара

Авганистан је богат ресурсима као што су бакар, злато, нафта, природни гас, уранијум, боксит, угаљ, руда гвожђа, ретки метали, литијум, хром, олово, цинк, драго камење, сумпор, травертин, гипс и мермер, преноси Ројтерс.

"Авганистан је свакако један од региона најбогатијих традиционалним племенитим металима, али и металима [потребним] за настајућу економију 21. века", рекао је Род Шуновер, научник и стручњак за безбедност који је основао групу Еколоџикал Фјучерс Груп, наводи Си-Ен-Ен. 

Минерално богатство, које је открио тим званичника Пентагона и америчких геолога, расуто је по целој земљи, укључујући југ и исток дуж границе са Пакистаном, где су побуне предвођене талибанима најинтензивније.

"Овде постоји запањујући потенцијал", навео је Њујорк тајмс, цитирајући генерала Дејвида Петреуса, команданта Централне команде САД. "Наравно, постоји много 'ако', али мислим да је потенцијал изузетно значајан", рекао је Петреус.

Бакар вредан стотине милијарди долара 

У извештају Министарства руда и нафте за 2019. годину Авганистан има залихе бакра од готово 30 милиона тона.

Мапа пута авганистанског рударског сектора коју је Министарство објавило исте године наводи да се налази још 28,5 милиона тона бакра у неоткривеним налазиштима. То је, укупно, близу 60 милиона тона, вредних стотине милијарди долара по тренутним ценама, а потражња за металом расте.

У извештају за 2019. се такође наводи да је Авганистан имао више од 2,2 милијарде тона руде гвожђа за производњу челика, вредне преко 350 милијарди долара по тренутним тржишним ценама.

Извори злата су много скромнији и процењени на 2.700 килограма, вредни скоро 170 милиона долара, док је авганистанско министарство такође саопштило да се прости метали, алуминијум, калај, олово и цинк "налазе у више области у земљи".

Само нафта вредна 107 милијарди долара 

Интерни допис Министарства одбране Сједињених Држава из 2010. наводно је описао Авганистан као "Саудијску Арабију литијума", што значи да би та земља могла бити пресудна за глобално снабдевање металом непоходним за батерије, као што је блискоисточна земља за сирову нафту.

У извештају америчког Геолошког завода из 2017/18. наводи се да Авганистан има налазишта сподумена, минерала који садржи литијум, али се не дају процене тонаже, док се у авганистанском извештају за 2019. литијум уопште не спомиње.

Међутим, у извештају министарства рударства за 2019. се каже да Авганистан има 1,4 милиона тона ретких минерала, групу од 17 елемената који су цењени због њихове примене у потрошачкој електроници, као и у војној опреми.

Лапис лазули, драго камење и кријумчари

Авганистан складишти око 1,6 милијарди барела сирове нафте, 16 билиона кубних стопа природног гаса и још 500 милиона барела природног гаса.

То према авганистанском извештају за 2019. годину, који се позива на заједничку америчко-авганистанску процену, подразумева вредност од 107 милијарди долара само за сирову нафту по тренутним тржишним ценама.

"Већина неоткривене сирове нафте налази се у авганистанско-таџичком басену, а већина неоткривеног природног гаса је у басену Аму Дарје", наводи се у извештају.

Авганистан је историјски био главни извор лапис лазулија, тамноплавог полудрагог камена који се хиљадама година вадио у северној провинцији Бадахсхан, као и другог драгог камења, попут рубина и смарагда. 

Најфиније сорте лапис лазулија могу достићи и 150 долара по карату, стоји у авганистанском извештају за 2019. годину, у којем се, међутим, примећује да већина драгог камења извађеног у земљи илегалним путевима напушта Авганистан, и односи се углавном у Пешавар у Пакистану, ускраћујући витални приход Авганистану.