Историјски протести на Тајланду, шта се све замера краљу

Прошлог викенда преко 20.000 људи окупило се у центру Бангока на протесту против владе на чијем челу се налази пензионисани генерал Прајут Чан-оча, вођа армијског пуча којим је 2014. оборена влада тадашње премијерке Јинглук Шинаватре. 

Највећи део учесника протеста чинили су студенти који се противе политичкој доминацији армије и новом уставу који је под њеним притиском донет 2017. и који јој даје право да изабере чак 250 чланова Горњег дома парламента.

Вође окупљања, међутим, истовремено су упутиле критике и на рачун краља, који је учествовао у ревизији устава, захтевајући ограничење моћи монархије, већи јавни увид у њене финансије и увођење слободе говора и критике када су у питању теме везане за монархију и краљевску породицу, што практично значи укидање законске политике у земљи којом се строго кажњавају увреда и непоштовање према монархији. 

Ти захтеви се могу сматрати историјским, са обзиром на друштвене прилике у Тајланду, где буквално постоји религијско поштовање за краљеве и раширени друштвени табу када је у питању дискутовање о владарској породици, који подржавају и драконски закони који забрањују сваку критику против ње. 

Критике против новог краља

Краљу Маха Вађиралонгкорну (68), који је на престо ступио крајем 2016. и важи за најимућнијег монарха на свету са богатством које се процењује на око 30 милијарди долара, пребацује се да сувише времена проводи ван земље, запуштајући своје обавезе, те да покушава да приграби за себе и монархију више овлашћења него што је прикладно.

Један од узрока за Тајланд необичног излива незадовољства према монархији су и скандали везани за краља и његову непосредну околину. На пример, прошле године краљева старија сестра, принцеза Убол Ратана, објавила је да ће се кандидовати за позицију премијера, али ју је изборна комисија дисквалификовала након што је монарх јавно изјавио да је њена кандидатура непримерена и неуставна.

Такође, пуно простора у светским медијима заузео је случај у којем је краљ, који је сад у четвртом браку, својој љубавници, припадници оружаних снага, доделио титулу краљевске конкубине (што је прво такво именовање од 1932. године када је у Тајланду укинута апсолутна и уведена уставна монархија) и виша војна звања, затим је ражаловао због нелојалности и због тога што је увредила његову супругу краљицу, да би јој потом повратио све те привилегије које јој је претходно одузео.

Култ монарха као политички и друштвени амалгам 

Тајланд је земља у којој постоји снажан култ краља и краљевске породице који се манифестује на мноштво начина - кроз стално присуство чланова те породице у медијима, али и постере с њиховима ликовима који се могу видети дуж највећих булевара, мале олтаре на улицама где фотографијама чланова краљевске породице обични људи приносе цвеће и свеће, па све до тога да пројекцији филмова у биоскопима претходи десетоминутни видео о животу и постигнућима владара, током чијег трајања гледаоци стоје мирно с рукама на грудима.

Премијери и други званичници владе и данас се приликом сусрета са сувереном у знак поштовања и подређености лежу на под пред његове ноге, седе у дну његовог престола издигнутог на пиједесталу, а понекад му и симболично целивају ципеле.

Вређање чланова краљевске породице кажњава се високим новчанима износима и затворским казнама у трајању и до 15 година.   

Тај култ личности краља и институције монархије, уз будизам, који у форми учешћа у ритуалима, донације монасима и медитацију практикује широк слој људи, функционише као друштвени амалгам који спаја све Тајланђане без обзира њихову класну припадност и политичко опредељење.

У Тајланду се деценијама дешавају велика политичка превирања, уз пуно војних пучева и стални притисак војске на политичке институције и политичаре који се супротстављају њеним интересима. У тим условима претходни краљ Бумибол Адјулађеј, који је владао чак 64 године, често је деловао као једна врста посредника и друштвеног стабилизатора, односно, катализатора амбиција различитих политичких група и друштвених снага.

Мање поштовање које се, чини се, указује његовом наследнику Маха Вађиралонгкорну може се неповољно одразити на политичку и друштвену стабилност државе, који су предуслов за економски просперитет.

Наиме, тренутна влада, мада је формално стекла поверење грађана на изборима прошле године, сама по себи изазива контроверзе због пуча и неколико година диктатуре који су претходили тим изборима, те због уставних и законских промена који су за то време спроведене, дајући армији велика овлаштења у праламенту у којем се бира премијер.

Земља је важна дестинација за улагање јапанских, америчких, јужнокорејских и кинеских компанија, те туристичка велесила - ти успеси у привлачењу страних инвестиција и гостију могли да буду даље уздрмани ако се уз протесте против утицаја војске распламсају и протести против монархије.