Турска и Јерменија успоставиле дипломатске односе

Турска и Јерменија после бројних недоумица и неслагања у последњем тренутку у Цириху потписале су споразум о помирењу којим се званично успостављају дипломатски и билатерални односи.

Потписивање споразума било је неизвесно до последњег тренутка с обзиром на то да две стране нису биле задовољне формулацијом завршних речи на церемонији у Цириху.

Дипломатски извори у Цириху наводе да су Јермени били забринути због текста турске делегације.

Преговорима турског и јерменског шефа дипломатије посредовала је америчка државна секретарка Хилари Клинтон која је учествовала у изради текста споразума који је после 20 година покренуо дипломатске односе две државе.

Церемонији у Цириху, поред представника Швајцарске која је посредовала у преговорима Анкаре и Јеревана и америчке државне секретарке, присуствовали су и шефови дипломатије, Русије и Француске, Сергеј Лавров и Бернар Кушнер.

Тензијама у односима Турске и Јерменије посебно је допринело питање масовне депортације и смрти више од милион Јермена између 1915. и 1917. године у тадашњем Отоманском царству што Јереван сматра геноцидом.

Мапа пута о нормализацији односа између Турске и Јерменије договорена је у априлу ове године, а наде у евентуални дипломатски продор порасле су пред планирану посету јерменског председника Сержа Саркисијана Турској 14. октобра.

Модерна Јерменија која је свој облик добила као совјетска република 1920. године, дипломатске односе са Турском имала је само као део Совјетског Савеза.

Откако је прогласила независност 1991. године, вршила је притисак да Турска призна да су масовна убиства Јермена у Првом светском рату представљала геноцид.

Односе две земље додатно је искомпликовала турска подршка Азербејџану у оружаном сукобу са Јерменијом око спорне територије Нагорно-Карабах.

Спор око области Нагорно-Карабах

Други важан спор Турске и Јерменије је око Нагорно-Карабах, области у Азербејџану са већинским јерменским хришћанским становништвом, која је прогласила независност одмах после распада Совјетског савеза.

Јерменија је подржала Нагорно-Карабах, а у вишегодишњим оружаним сукобима убијено је 30.000 људи. Међутим, Турска је 1993. године, из солидарности са муслиманским Азербејџаном, затворила своје границе са Јерменијом.

Анкара тражи да Јерменија повуче своје војнике из Нагорно-Карабаха у знак добре воље и да се убрза отварање заједничке границе.

Побољшање односа између Турске и Јерменије један је од кључних циљева америчког председника Барака Обаме, указују западни аналитичари, јер би то смањило тензије на Кавказу и омогућило да регион добије на значају као коридор за снабдевања Запада енергентима.

Русија, која је годинама подржавала Јерменију, али сада се приближила Турској, је такође заинтересована за споразум Анкаре и Јеревана, истичу аналитичари, који сматрају да Русија жели да осигура присуство у региону који ће ускоро постати њена енергетска конкуренција, пре свега због гасовода Набуко.

Када је у питању Француска, она са Турском има нерешено питање Јерменије и уласка Анкаре у ЕУ, чему се Париз супротставља. Француска, у којој живи значајна јерменска заједница, је 2001. године признала геноцид над Јерменима у Турској, што је затегло односе Анкаре и Париза.