Харадинај пуштен из притвора, у Француској чека коначну одлуку суда

Француски суд у Колмару је Харадинаја пустио уз кауцију, одузео му пасош и наложио да се два пута седмично јавља надлежној полицијској управи.

Током данашњег рочишта, у суду је прочитан извод из документације која је стигла из Србије:

"Рамуш Харадинај је наредио незаконито притварање цивила који су били изложени мучењу, нехуманом третману и силовању. Неки од њих су убијени, неке је убио лично Харадинај."

На рочишту пред судом, Харадинај је рекао да његово задржавање представља кршење људских права и да је оптужница власти Србије политичка, преносе приштински медији.

"Те оптужбе долазе из Србије, и чисто су политичке. То што радите овде представља злоупотребу људских права", рекао је Харадинај у судници.

Харадинај се пред судом појавио у оделу са краватом и поручио, на француском, да оно што се чини ту представља злоупотребу правде.

"Све ово што радите је циркус", рекао је Харадинај.

Адвокаткиња Рашел Линдон је подсетила на то да је Харадинај ослобођен оптужби пред Хашким трибуналом и затражила је његово ослобађање из француског притвора.

"Његово пуштање на слободу после недељу дана притвора је 'прва фаза'. Наставак ће наравно бити укидање Интерполовог налога за хапшење који није требало ни да буде издат, па одбијање захтева за изручење", рекла је Линдонова.

Француски тужилац Доминик Штајнмец је рекао да захтев Србије за изручењем Харадинаја још није стигао до локалног тужилаштва. Навео је да то може потрајати "више недеља, па чак и више месеци".

Србија је послала Француској захтев за изручење Харадинаја, а данас је проследила и допуну захтева са пратећом документацијом и новим доказима.

Како је Танјугу потврђено у Министарству правде, суд данас није одлучивао о захтеву за изручење већ само о мерама којима ће обезбедити његово присуство у току поступка одлучивања о српској молби.

Екстрадициони поступак је у току, а суд у Колмару ће у наредном периоду заказати рочиште на којем ће Харадинај бити саслушан поводом захтева Србије за изручење, објаснили су у том министарству.

Након тога, суд ће дати своју процену и мишљење о испуњености услова за екстрадицију.

По правоснажности судске одлуке о изручењу Харадинаја, Министарство правде Француске ће донети коначну одлуку о томе да ли се захтев Србије усваја.

Заседање судског већа пратило је и двадесетак косовских Албанаца.

Харадинај је прошле недеље лишен слободе на аеродрому "Базел-Милуз", на француској страни, на основу потернице коју је Србија за њим расписала 2004. године.

Србија га тражи због сумње да је на Косову и Метохији 1998. и 1999. године починио злочине који нису били обухваћени оптужницом Хашког трибунала, по којој је правоснажно ослобођен.

У питању су ратни злочини против цивилног становништва у зони одговорности Дукађин 1998. и 1999. године.

Харадинај је рођен 1968. године у селу Глођане код Дечана на Косову. После демонстрација косовских Албанаца 1989, емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова, из којег је настала Ослободилачка војска Косова.

У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја.

На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу је у Глођану формирана специјална јединица ОВК "Црни орлови", којој се приписује одговорност за мучење и убијање више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду су оптужиле Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000. године, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа. Са те дужности се повукао 11. априла исте године и најавио оснивање странке. Нова странка под називом Алијанса за будућност Косова формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника.

На функцији косовског премијера био је од децембра 2004. до марта 2005. године.