Потрошачи се највише жале на квалитет робе, чак петина приговора на обућу

Потрошачи у Србији заштићенији су него раније, али њихов положај и даље није идеалан, сматрају стручњаци. Због недовољне информисаности дешава се и да одустану од својих права. Највише се жале на квалитет робе, а нешто мање на услуге. Да би се побољшала потрошачка права, недавно је формиран и Национални савет за заштиту потрошача.

Око 70 одсто приговора односи се на квалитет купљене робе. Чак петина приговора односи се на обућу, следе жалбе на белу технику, одећу, намештај, притужбе на мобилне телефоне, кућне апарате, телевизоре, рачунаре и ИТ опрему. Прошле године било је готово 23.000 потрошачких приговора.

"Чест проблем је да је цена на рафу једна, а на каси друга. То би морало ипак да се регулише", кажу потрошачи. Додају да и даље постоји много рупа и да продавци кроз папирологију траже начин да не усвоје приговоре потрошача.

У потрошачким организацијама сматрају да позитивних помака има. Једна од предности важећег Закона о заштити потрошача кажу јесте медијација, односно вансудско решавање потрошачких спорова.

"Предност овог начина решавања потрошачких спорова је очигледна и за потрошаче и за трговце и за државу. Прво, смањује се број жалби потрошача. Повећава се одговорност и трговаца и потрошача. Убрзава се решавање потрошачких спорова и посебно, смањују се судски трошкови у беспотребном вођењу потрошачких спорова", наводи Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

У фокусу ресорног министарства и даље ће бити заштита потрошача.

"У наредном периоду Министарство има четири приоритетне области. То је усклађивање националног законодавства са законодавством Европске уније, затим јачање капацитета тела за вансудско решавање потрошачких спорова, увођење локалне самоуправе у систем заштите потрошача и увођење теме заштите потрошача у школски систем, односно у наставни план и програм како би се системски деловало на подизање свести јавности", истиче Оливера Марић из Министарства унутрашње и спољне трговине.

Прошле године издато је готово 1.200 прекршајних налога и наплаћено око 16,5 милиона динара, најчешће због повреде рекламационог поступка и неиздавања рачуна.