Читај ми!

Скривени иза лажних имена – највише претњи упућено преко Фејсбука, Твитера и Инстаграма

У свету је на хиљаде ухапшених и осуђених на затвор због објава на интернету. Све више земаља оштро кажњава право на слободу изражавања, ако процени да угрожава неког другог. Највећи пораст осуђених бележи се у Русији, Мијанмару, Судану и Либији. Дванаест година заредом слобода интернета је у паду.

Говор мржње, екстремизам, дезинформације - део су друштвених мрежа. Људи који стоје иза најтоксичнијег понашања на интернету избегавају последице у реалном свету.

"Оно што би била увреда или претња у реалном свету, претња је и на друштвеним мрежама, значи, нема никаве разлике", истиче уредник портала rts.rs.

Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал указује да та реч понекад има већу тежину у интернет простору него што има у реалном животу.

Тужилаштву за високотехнолошки криминал током 2022. године поднето је за угрожавање сигурности 187, а за кривично дело прогањање 110 кривичних пријава, у којима су откривени починиоци.

"Ми у другим предметима који се воде против непознатих извшилаца за сада, и наравно да имамо још више ових кривично-правних или сличних догађаја које истражујемо и у којима очекујемо откривање њихових извршилаца ради даљег процесуирања", наводи Стаменковић.

За кривично дело угрожавања сигурности и безбедности запрећена је новчана казна или казна затвора од годину дана. Међутим, уколико је сигурност угрожена већем броју особа, казна затвора је од три месеца до три године.

"Истраживања која су рађена током 2022. показују да заиста постоји неуједначеност у поступању и судова и јавних тужилаштава, када треба да окарактеришу да ли нешто јесте кривично дело, у овој ситуацији или није", напомиње Душан Покушевски из Београдског центра за људска права.

Највише претњи упућуно је преко Фејсбука, а потом Твитера и Инстаграма. Не изостају информативни портали, блогови, имejлови, Вибер, СМС и остали сајтови.

"Да ли ми ту причамо о дискриминацији или причамо о говору мржње као једном облику дискриминације или угрожавању безбедности, као што су претње за наношење неких телесних повреда или претње по живот неком лицу или њему блиском лицу, то су отприлике нека најчешћа прекорачења граница слободе говора", указује Покушевски.

Зоран Станојевић каже да би људи требало да знају да се нису сакрили самим тим што су ставили неко лажно име и нису се сакрили у потпуности, и морају да буду свесни да неко може да их позове на одговорност за нешто што су изрекли, уколико је то против закона.

У откривању починилаца кривичних дела на интернету ангажовано је специјализовано одељење МУП-а, тужилаштво за ВТК уз учешће и других државних органа, ЦЕРТ, министарства, организације, институције.

"Лако је заиста у оним ситуацијама када скуп података који су нама на располагању, на првом месту техничких и дигитално форензичких, је таквог квалитета и типа да ми можемо заиста брзо да идентификујемо право лице, док извршиоци понекада користе одређене системе заштите идентитета на интернету. Међутим, и за такве врсте система заштите постоје начини на које они могу да буду превазиђени и да дођемо до идентитета лица", објашњава Стаменковић.

У свету, око четири и по милијарде људи има приступ интернету. Према процени Фридом Хауса, 76 одсто живи у земљама у којима појединце хапсе због објава политичког, религиозног или друштвеног садржаја.

Србија, као слободна земља, налази се на 17. месту, четири позиције испод САД.

четвртак, 23. јануар 2025.
12° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове