Предлог закона о унутрашњим пословима опет предмет расправе - критике, одбрана и биометрија

Годину дана након повлачења због притиска јавности и након молбе председника државе министру полиције, нови Нацрт закона о унутрашњим пословима поново је предмет расправе. На примедбе да ће приватност грађана биометријским надзорм бити угрожена, МУП одговара - нема разлога за бојазан.

Таква врста аудио-видео надзора користиће се у поступку посебних доказних радњи само ради проналажења извршиоца кривичног дела, оног који припрема терористички акт или нестале особе.

"То значи да ће полиција поднети иницијативу јавном тужиоцу, да ће тужилац испитати ту иницијативу и затим поднети предлог надлежном судији за претходни поступак који ће на основу анализе свих списа предмета донети одлуку да ли ће донети наредбу за примену овог полицијског овлашћења или не", наводи пуковник полиције Данило Стевандић, помоћник начелника Управе полиције.

То јесте бољи предлог од прошлогодишњег - оцењују невладине организације, али кажу, простора за злоупотребе и даље има.

"Обрада биометријских података је потенцијално ужасно проблематична, јер не постоји систем контроле у полицији, посебно је проблематично у контексту сада када је полиција већ купила камере, инсталирала их је, постоје индиције да је набављен и софтвер и сада се само чека овлашћење у закону да то све што је већ спремно користи, а немогуће је гарантовати у оваквој ситуацији да неће доћи до злоупотребе тога", указује Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику.

Одмерити користи и ризике 

Како до злоупотреба не би дошло, истовремено ће се пред посланицима наћи и предлог Закона о обради података и евиденцијама у полицији.

Употреба биометрије за повереника је легитимна, али, упозорава - треба добро одмерити користи и ризике.

"Не може ту свако чак ни из МУП-а да има приступ, ту би требало да буде овлашћена сертификована лица која су прошла посебну обуку о поверљивости података и заштити података. Друго, да буде контрола приступа, да се зна ко је кад прступао тим подацима и у коју сврху, колико се чувају ти подаци", напомиње повереник за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података Милан Мариновић.

Сматра да су три наведена циља за увођење биометријске обраде хумана, али да се поставља питање да ли зарад тих циљева треба сви остали грађани који не спадају у те три категорије да буду изложени јавности.

"Не буквално, али да њихова приватност буде на неки начин угрожена и да се њихови подаци о личности на тај начин обрађују", наводи Мариновић.

Очекује да након јавне расправе МУП достави процену утицаја биометријске обраде података на заштиту података о личности јер је реч о контроли јавног простора.  

Нова овлашћења

Бојан Елек указује да су неке од кључних мањкавости новог нацрта то што, каже, закон не решава проблеме који годинама уназад оптерећују српску полицију.

"То је пре свега тај претерани политички утицај на оперативни рад полиције. То је уједно и једна од замерки ЕУ у контексту ЕУ интеграција Србије и на шта се Србија обавезала да тај проблем реши кроз акциони план за поглавље 24. Ту није начињен никакав помак. Министру су дата превелика дискрециона овлашћења у односу на оперативни рад полиције и то је нешто на шта мора да се обрати пажња када закон буде ушао у процедуру", наводи Елек.

Из МУП-а одговарају да су у току измена нацрта закона узете у обзир правне тековине ЕУ у овој области, препоруке заштитиника грађана и сугестије невладиних организација.

Када је реч о уласку на посед и претресу без налога, о чему се претходних дана говорило у јавности, из МУП-а појашњавају:

"Полиција ће и даље ово полицијско овлашћење примењивати у складу са одредбама законика о кривичном поступку који сада прописује разлоге за улазак у стан и друге просторије без наредбе суда, с тим што смо овим нацртом прецизирали ситуације када постоји озбиљна и непосредна опасност по безбедност људи имовину на тај начин што ће таква опасност постојати и у оним ситуацијама кад апостоје основи сумње да се припрема да се врши или да је у току извршење кривичног дела. Ово се посебно односи на тежа кривчна дела као што је насиље у породици, кривично дело тероризма и друга кривична дела", каже пуковник полиције Данило Стевандић. 

Једно од нових овлашћења у рукама полиције биће и заустављање, односно уклањање беспилотних ваздухоплова, чланом 112.

Нова мера по овом закону биће и хитна мера одузимања оружја од могућег учиниоца кривичног дела, жртве или других чланова домаћинства у ситауцијама насиља у породици. Уколико то чини припадник полиције, њему ће бити одузето службено оружје и легитимација.

Три термина јавне расправе 

Да се изјасни о предложеним законима, јавност ће моћи у децембру на три расправе у Новом Саду, Нишу и Београду (21, 23. и 27. децембра). Потом ће мишљење дати и Европска комисија и државни органи.

На критике дела јавности да од објављивања нацрта - 8. децембра - до отпочињања јавне расправе има премало времена за анализу и предлоге, у МУП-у одговарају да су такве тврдње неосноване и да се све ради у законском року.