Ана Митровић Јовановић: Успешност ВТО са донираним материјалом иде и до 50 посто

Код жена којима је донација јајне ћелије једино решење, држава ће плаћати три поступка с донорским јајним ћелијама и три поступка уколико буде замрзнутих ембриона из тих процедура. Код парова где је само донација сперматозоида или је реч о женама без партнера, Фонд ће финансирати три поступка стимулације с процедуром вантелесног оплођења с донираним сперматозоидима уз три поступка замрзнутих ембриона који настану из ових процедура. Процедуре почињу од 10. децембра.

Проф. др Ана Митровић Јовановић, председница Републичке стручне комисије за биомедицински потпомогнуту оплодњу и начелница дневне болнице у ГАК "Народни фронт" рекла је да када имамо најидеалнију жену и најидеалнијег мушкарца у репродуктивном смислу, шанса да они направе трудноћу је испод 20 процената, а када радимо оплођење са донираном јајном ћелијом обично су то пакети од пет јајних ћелија да би се очекивало да ће од тога настати један ембрион.

"Ми не очекујемо од тих донираних јајних ћелија да ћемо имати материјала за замрзавање. Ако буде материјала за замрзавање он ће бити замрзнут и у накнадној процедури враћен. То јесу велики издаци, али то су пакети који се у овом случају увозе и на један пакет очекује се рођење једног детета", објаснила је гинеколог гостујући у Јутарњем програму.

Потврдила је да ће држава финансирати тај комплетан поступак, који кошта око 7.000 евра.

Напоменула је да није исто када се ради оплођење са донираним сперматозоидима, јер тада имате здраву жену која у једној процедури може да направи 15 ћелија и код таквих парова очекујемо да ће бити много више материјала за замрзавање.

Пацијенткиње имају право да до навршених 45 година уђу у процедуру оплодње донираним материјалом.

"Овој методи могу да се подвргну само оне пацијенткиње код које су исцрпљене претходне могућности лечења. Ако немамо репродуктивни материјал, ако имамо више поступака који не резултују рађањем детета. Није неплодност проблем који се везује само за жене, већ и за мушкарце, ако нема код мушкарца репродуктивног материјала. То су парови који се могу укључите у ове методе лечења", напомен је Ана Митровић Јовановић.

Додала је да у поређењу са ситуацијом од пре двадесет година све више је поступака вантелесне оплодње и да је разлог томе што плаћамо данак због воде коју пијемо, хране коју једемо, ваздуха који дишемо и свим другим утицајем загађења и све више је жене у периоду када нисмо очекивали да ће имати проблем са хормонима, оне данас имају.

"Имамо све више преверемене исцрпљености јајничне функције или преране менопаузе пре 40 године", истакла је.

Напоменула је да је да је вантелесна оплодња донираним материјалом далеко успешнија него када радите ВТО код неког ко има лош хормонски статус или лоше ћелије, а проценат успешности са донираним материјалом може ићи и до 50 посто.

Према њеним речима, боље је ограничити број процедура ВТО и не ићи да нам је једини критеријум 45 година, по мени је боље зауставити број ВТО и са 41 ако је исцрпљен репродуктивни материјал и предложити јој донацију, ако заиста видимо да ће изгубити само време, проћи бројне процедуре и плакања за сваки неуспели покушај.

Србија и мимо постојања Националне банке репродуктивних ћелија од 2018. још нема своје доноре, већ сав материјал увозимо.

Ана Митровић је објаснила да би неко био донорка јајних ћелија мора да буде довољно мотивисана и довољно млада, жене које у просеку имају 41 или 42 године не могу бити донорке.

"Ми смо мала популација и питање је како мотивисати млађу популацију да донира репродуктивни материјал јер увек је питање да ли ће се срести полубраћа и полусестре. Тако да мислим да није лоше да се донирани материјал увезе", каже докторка.

Говорећи о ХПВ вакцини, препоручује да се прими пре 15 године и да вакцину треба примити и дечаци и девојчице.