Најтеже болести не заобилазе ни најмлађе, трансплантацију бубрега чека више од 30 малишана

Најтеже болести не заобилазе ни најмлађе. Нажалост, многи ће у четвртак уместо да буду у школским клупама, бити у болници на лечењу. Екипа РТС-а је са представницима Удружења "Заједно за нови живот" обишла децу која, ишчекујући трансплантацију бубрега, морају у "Тиршову" на дијализу.

У Центру за дијализу у Дечјој клиници у Тиршовој има и школске деце, али је најмлађа пацијенткиња беба Лена. Ленина мама Весна Јовановић каже да она долази на дијализу сваки други дан.

"Она је рођени борац. Све ово је јако тешко, гледати рођено дете да се оволико мучи, али када се она толико бори, ми са њом морамо још више. Сваки њен осмех је и наш осмех, када је она тужна и ми смо тужни, али полако изгурасмо још мало годину и по дана, идемо напред", поручује Весна Јовановић и додаје да се надају да ће добити нови бубрег.

За Лену играчке, а за остале другаре на дијализи школски прибор – свеске, оловке, пернице.

Младен Тодић из Удружења "Заједно за нови живот" истиче да деца која су на дијализи имају много ограничења, у смислу и одлазака у школу, на екскурзије, летовање.

"Хтели смо на неки начин да им олакшамо, да знају да негде неко мисли на њих, да их подржава у свему, пружа подршку", додаје Тодић.

Уз Младена, који има трансплантирану јетру, и мали Коки, који такође има трансплантирану јетру, обилазили су другаре делећи поклоне.

Из Удружења "Заједно за нови живот" надају се да ће у Србији ускоро бити више трансплантација. Томе се надају и лекари који свакодневно брину о деци која морају на дијализу.

Докторка Бранкица Спасојевић из Центра за дијализу Дечје клинике у Тиршовој каже да покретање програма кадаверичне трансплантације зависи од свакога од нас појединачно и свако од нас може да дâ мали допринос томе.

"Некоме то значи нови живот и враћање свакодневним активностима", поручује докторка Спасојевић.

Додаје да већина старијих пацијената долази стандардно три пута недељно по четири сата, међутим, млађа деца, због карактеристике метаболизма, долазе и пет пута недељно.

"Дијализе су дуготрајније, везани су за апарат, тако да њихов социјални, друштвени живот много трпи, а квалитет живота је јако нарушен", истиче докторка.

У овом тренутку на трансплантацију бубрега чека тридесет троје деце. Да би им животи били спасени, већини, давалац органа не може да буде неко од живих сродника, тако да им је потребна подршка непознатих људи.

Пристанком на завештање и даривање органa у тренутку када медицина више не може да помогне ономе коме је дијагностикована мождана смрт, уз сагласност породице, и једним ДА, више живота може бити продужено.