Некада су ћилими од пештерске овце красили царске палате, данас вуна завршава на депонијама

Мештани неприступачних села на Пештери, поред бриге како да напоје стоку, имају проблем и шта урадити са вуном. Зимски капути овцама сметају лети, а после шишања већ годинама се чувају на таванима или заврше на сметлишту.

На Пештерској висоравни узгаја се око 40.000 оваца. После сезоне шишања још око 80 тона вуне сточарима задаје главобољу. Купаца скоро да и нема, а вуна се гомила на таванима.

"Ја и сестра бавимо се и држимо стоку и шишамо. Понекад и шишам другима. Мало су цене и сада па слабо зову и неће нико да плаћа шишање јер је од 300 динара до 400", каже Едина Балтић, из села Урсуле на Пештерској висоравни.

За ручно шишање једне овце, кажу, потребно је петнаестак минута, па је лако израчунати колико времена треба домаћину за стадо од 300 или 400 оваца.

"Вуна је 10 динара, замислите како је то тужно. Ми имамо и неку вуну и од 3-4 године. Стоји на тавану тако-нико је неће. Овце морају да се ошишају јер стварно на ову врућину оне носе то руно исто као капут", каже Енела Балтић Пауновић, Единина сестра близнакиња.

Пољопривредни Комбинат на Пештери запошљавао је око 3.000 ткаља. Драгоцена текстилна сировина некада се извозила чак у Енглеску, а ћилими од пештерске вуне красили су и царске одаје у Турској.

"Пре је неко долазио. Мењали нешто за со, тамо вамо, сад неће нико. Има четири године ко да се не ваља. Некад је вуна била на цени и ту се паре зарађивале", каже Желимир Пауновић, Енелин муж

Иако је органска вуна у свету све скупља и траженија као сировина у производњи одеће и производа за домаћинство, руно чувене сјеничке овце најчешће завршава на депонији.